SUZE, JECAJI I POTRESNI GOVORI: Komemoracija Jagošu Markoviću, glumci zavijeni u crno

Komemoracija reditelju Jagošu Markoviću, koji je iznenada preminuo u petak u 58. godini, održava se danas u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Nešto pre 11 časova, kada je zakazan početak komemoracije, okupili su se glumci, reditelji, rodbina, prijatelji i poštovaoci slavnog reditelja. Poslednje pozdrave čuvenom reditelju uputiće upravnici beogradskih pozorišta i mnogobrojne kolege, a među njiam Bule Goncić, Jug Radivojević i Nebojša Dugalić.

TANJUG/ RADE PRELIC

Pozorišni reditelj Boris Liješević sve je nasmejao anegdotom s Jagošem koje se prisetio.

- U Crnoj Gori ona izreka kaže: "Duša mu pevala u raju" ja duboko verujem da mu je duša pevala u trenutku smrti, nadam se bez bola i straha. Dušo moja najosetljivija i emotivnija, pevaj u raju i sa njom nas dočekaj u čistoti i radosti i nema zbogom, tu si - završio je Liješević s knedlom u grlu.

Glumac Nebojša Dugalić prisetio se lika i dela Jagoša Markovića.

- Zaista je teško reći bilo šta o onome koji je sav bio neprepričljiv. Kada sam pročitao izjavu Nataše Ninković povodom njegovog odlaska zateklo me je što sam imao istu misao. Rekla je da joj je žao što svaki razgovor sa njim nije snimila. Pričali bismo satima, nije bilo moguće apsorbovati sve što je govorio u momentu. Znam da bi voleo da budem što kraći i zato ću probati koliko mogu, a što ne stignem razgovaraću sa njim nasamo. Ceo život nije hteo ništa drugo osim da da sve od sebe. Jagoš je bio čovek koji nije hteo ništa drugo osim da da sve od sebe, svima se osećao dužan i uvek je jurio dalje. Uvek kad odu ovakvi retki, osetim stid što smo ih podrazumevali za života jer smo mislili da smo ih zaslužili. Za mene je zaista svaki trenutak sa njim bio neprocenjiv, nadam se da će sada juriti negde dalje i da mu neće biti tako tesno kao ovde. Pošto je bio čovek takve prirode i gladi koja je od samog sebe tražila sve sada i ovde, bez ostatka, isti takav je bio prema svima. Za mene nema većeg poštovanja osim tražiti sve bez ostatka, a on je izgarao u toj gladi koju nije bilo lako pratiti, ali je bilo blistavo kada isijava u zajedničkoj radosti. Jagoš je bio neprocenjiva gozba koja se desi jednom ili nijednom. Jagi moj dobri, raduj se...

Govor je održao i Dušan Kovačević.

- Sve što smo ovih dana čuli o Jagošu, samo je deo njegove ličnosti. Jagoševo ime je sinonim za pozorište. Oživeo je najznačajnije pozorišne priče. Dva ili tri sata njegovih predstava je kao tornado koji je ostavljao lepote. Svi se sećamo "Čuda u Šarganu", obradovala je ljude i bila svetlost u dugom putovanju. Kada mi je prijatelj iz Crne Gore javio da nas je napustio, a novine nisu objavile to mislio sam da je to neko drugi. Pričali smo par dana pre toga i razgovor smo završili dogovorom da se vidimo krajem meseca kad se vrati u Beograd. Ja ću samo čekati i čekati jer možda je sve ovo samo jeftina velika pozorišna iluzija, prijatelju moj.

Počast kolegi odao je i Jug Radivojević, upravnik Beogradskog dramskog pozorišta, potresnim govorom.

- Danas se raskida veza sa svevremenom jer naš dragi veliki Jagoš spajao je i prošlost i sadašnjost i budućnost u svom vremenu a mi smo bili svedoci istorije u kojoj smo živeli i radili. Bio je naslonjen na misao Sv. Avgustina da ne postoji vreme prošlo i buduće. Stalno je govorio da živi u sadašnjosti. Bio je moj prijatelj 36 godina, u proleće bi obeležili 36 godina prijateljstva. Za BDP je bio mnogo više, bio je otac i majka, vertikala prema kojoj smo se okretali. Imao je sve vreme ovog sveta i poklonio nam je "Sumrak bogova" i " Divlje meso". Odigrali smo "Sumrak bogova" te večeri, pre nego nas je napustio, a na dan njegove smrti nismo imali hrabrosti da odigramo reprizu. Danas je dan nacionalne žalosti, a ovaj aplauz koji smo mu podarili je deo njegove sveukupne režije. Otišao je iz malog kraja i samo je u toku noći zakoračio u drugi raj. Toliko davanja, nesebično davanja i ljubavi, toliko humora da bi svima bilo lakše. Ostavio je grandiozna dela koja će živeti decenijama. Verujem da svi koji će živeti u budućnosti će čuvati njegova dela. Hvala mu na svemu. BDP će zauvek čuvati uspomenu na velikog Jagoša i osećati njegov duh u našem teatru - završio je Radivojević s knedlom u grlu.

Tamara Vučković Manojlović, upravnica Jugoslovenskog dramskog pozorišta takođe je odala počast reditelju koji je stvarao i u ovom teatru.

- Naš Jagoš, bio je jedinstven, energičan, pun života, zanosan. Sretali smo ga na biciklu po Beogradu. Pun ljubavi i bez zadrške prema prijateljima, sa dečačkim osmehom objedinjavao je glumce. Pozorište mu je bilo život. Ušao je u taj svet sa 12 godina. U JDP je režirao devet predstava. Zanosom je činio da se svi - od portira do ljudi sa scene okupe i pokrenu u stvaranju predstave. Znam da bi voleo da danas samo formalno opraštajući se od njega slavimo pozorište", rekla je Vučković Manojlović, a potom je pročitala delove pesme koju je Jagoš voleo i poslao je zajedničkom prijatelju:

"Otišao sam tako iznenada.... Duga je moja poruka ljubavi

i možda će nrkada uspeti da te dotakne Uvek slušaj pravu muziku

i probaj da razumeš ako možeš"

Mili Jagoše, hvala na svemu i volim te zeuvek - ovim rečima je završila svoj govor upravnica Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Svetislav Bule Goncić, upravnik Narodnog pozorišta, koje je i bilo matično pozorište Jagoša Markovića, prvi je održao govor na komemoraciji.

- Niko ne može da shvati ili prihvati da se ovo dogodilo. Napustio nas je naš veliki reditelj, umetnik i prijatelj Jagoš Marković - započeo je Goncić i pozvao na minut ćutanja.

- Jagoš je došao iznenada, neočekivano, naprečac. Svojim talentom je pokrenuo ovu scenu i pozorište. Onda nas je iznenada napustio, baš kao i u njegovim predstavama. Jagoš je prestao da bude zarobljen u trivijalnosti i prolaznosti i postao umetnički zamah večnosti. Jagoš je bio po svom mladalačkom talentu Mocart, ali i Cezar po svom osvajačkom opusu. Bio je veliki dečak u svetu odraslih. Samo svoj i neuporediv. Pozorište je bilo deo njegovog bića. Igra dovedena do kraja, koja je savladavala sve prepreke i uspevala. Mi smo krajputaši Jagoševog života. Tu smo da zabeležimo njegovu večnost i neprolaznost duše, večne duše Jagoša Markovića. Kod Jagoša je pozorište bilo strast, do poslednjeg atoma snage i daha. Kod Jagoša je pozorište bila umetnost, ona istinska, koja ponekad ne može rečima da se opiše, koja se oseća u srcu kao velika, prava i neponovljiva. Jagoš je od imena postao odrednica, Jagoševa predstava, estetika, glumac. Njegovo ime postalo je deo nasleđa koje će zauvek živeti. Biće zauvek uklesan u Narodno pozorište. To je definicija velikana, čije se nasleđe prenosi vekovima. Jagoševa duša je sada deo svih nas. Baš u trenutku kada postane neočekivano, shvatimo da je njegova božanska iskra zasijala punom snagom. Ovde u Narodnom pozoruštu Jagoš će postojati zauvek. Realno sva su pozorišta bila njegova i ovde i u Crnoj gori. Primili smo mnogo saučešća odakle sve ne, kojima su se ljudi oprostili od njega. Stvarao je nezaboravne, legendarne, nepogrešive, Jagoševe predstave - rekao je Buncić.

- Slava mu je bila saputnica, a slava mu i danas, kada odlazi da bi zauvek ostao među nama. Neka ti je lep i svetao put, dragi Jagoše - bio je govor Svetislava Buleta Goncića.

Nakon snimka na kome je prikazan bogat opus Jagoša Markovića čuo se goromoglasan aplauz u sali, koji je trajao pet minuta, a svi prisutni su ustali u njegovu čast.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI