GOLA JELENA GAVRILOVIĆ Glumica opisala uloge koje su je privatno promenile iz korena

Jelena Gavrilović ne voli da eskponira privatni život, ali sada je napravila izuzetak. Ona je najpre pričala o ocu koji joj najviše nedostaje.

- Ja nisam od onih ljudi koji žive u sadašnjem trenutku. To je jedna lekcija koju moram da naučim. Ja stalno živim u nekim planovima za sutra i osvrćem se na prošlost. Ne znam zašto, ali... - kaže Jelena.

- Pa bila sam bezobrazna. Bila sam bezobrazna i sebična u svojim htenjima, ali u tom mom bezobrazluku sam imala mnogo pomoćnika. Do poslednjeg trenutka, deda je bio neki moj saradnik iz senke i uvek mi je pomagao, i finansijski i moralno i u svakom smislu. I uvek mi je govorio, "pa dobro, Lelice, zar nisi mogla da nađeš neki drugi posao, malo, ne znam, isplativiji?", ja sam rekla "deko isplatiće se to meni sve jednog dana, sigurna sam", jer ja stvarno ne znam drugo ništa ni da radim, ali, nekako, verujem da stvarno čovek koji ima u sebi tu dozu, pa tog nekog bezobraznog samopouzdanja, da može sebi da priušti to uverenje, da on treba da bude samo to i ništa drugo. Taj čovek je stvarno dosta hrabar i mislim da je ovo posao koji iziskuje, ne smem da upotrebim taj termin u vašem prisustvu, ali reći ću samo najhrabrije - kaže Jelena i dodaje:

- Znate da sam ja potisnula i dan i godinu kada je moj otac preminuo. Uopšte taj datum ne pamtim. Inače ne pamtim brojeve, ali ovaj datum sam isto kao i datum kada je deka preminuo prosto obrisala u mojoj glavi, to ne postoji. Moja mama je nažalost bila bolesna, imala je drugu vrstu, dugo je, baš dugo bila bolesna, srećom mi smo to prevazišli. Taj talas korone koji je odneo mnoge živote je odneo i život mog oca. To je za mene lično nekako... Ja sad možda sa ove distance mogu da se možda i nasmejem i da pričam o tome kada se setim svog oca, ali mnogo je teško bilo, iskreno. Kada vi vidite... Tad sam prvi put pomisla kako je ovo što ja radim potpuno besmisleno i kako je ovo jedan posao koji... Šta mi radimo? Da li ja mogu nekoga da izlečim? Da li ja mogu nekome da pomognem? Osećala sam se potpuno bespomoćno. Tata je bio smešten u "Dragiše Mišović" i zaista ti ljudi, to osoblje, sestre, lekari, ja ne mogu da objasnim kakav je to tretman koji oni pružaju bolesnicima. Ja mislim da su se oni svi borili kao lavovi. Svaka im čast, ali postoje neke bitke koje prosto ne može čovek da dobije - rekla je Jelena za Blic.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI