ŠABANA JE PRED SMRT NEŠTO MUČILO Otkrivamo kako je kralj narodne muzike proveo poslednje sate života

Slobodan Bobi Stojadinović bio je u istom automobilu kada je kralj narodne muzike Šaban Šaulić izgubio život u saobraćajnoj nesreći, a sada je, prvi put nakon pet godina, progovorio o svim detaljima.

Naime, Šabanov kum je do detalja opisao svaki trenutak tragedije i istakao da i dalje ne veruje da legenda narodne muzike više nije među živima.

- Naše druženje je ostavilo traga. Kad me neko pita i kaže „molim te, objasni mi šta se dešava“, ja ne umem da odgovorim, ne znam šta da kažem. Ni sam nisam svestan kako je moguće da se dogodila nesreća. Ja mislim da je on tu, da on nije otišao. Ja živim sa tim i budim se sa tim i ležem, jer je on uvek tu negde oko mene. Svaki moj pokret me podseća na ono što se, nažalost, desilo - započeo je svoju ispovest Bobi.

- Sve mi se vraća, sve slike. Stalno čujem glas pokojnog Mirze kako teško uzdiše. Stalno vidim njega (Šabana), jer je on mene pokušao da izvuče iz auta. Ja sam sedeo iza, on je sedeo ispred mene. Pošto je bio mali auto, on je pomerio sedište skroz napred. Govorio sam mu da to ne mora da čini, ali je bio uporan govorivši da imam dugačke noge. Namestio sam se, a nikada nisam ni u jednom autu nameštao sebi zaštitu za glavu. Ja sam prvi put u životu u tuđem autu namestio to. Milion puta sam se vozio iza i uvek sam morao da budem tu u njegovoj blizini da čujem šta priča - ispričao je Stojadinović.

Bobi je otkrio i da su se tog jutra neke stvari odvijale neuobičajeno drugačije nego inače, pre same nesreće. Sve je počelo Šabanovom užurbanošću:

- Neko kuca na vrata, ja ustajem, otvaram u pidžami. Šaban stoji spreman sa torbom. "Šta je čoveče, vidi koliko je sati, brzo?", rekao je. Brzo, kao u vojsci. Za pet minuta smo bili spremni. Silazimo, on stoji ispred hotela i puši cigaretu. Taj trenutak ne mogu da zaboravim. Uvek smo mi njega čekali. On kad dođe imao je svoj ritual, ne ulazi u auto dok ne završi cigaretu. Da li je to plus, minus, toplo, hladno, uvek je bilo tako, on je uvek morao da ispuši cigaretu do kraja. To jutro kad nas je video na vratima, on je bacio cigaretu i rekao: "Idemo, idemo, idemo". Mi u šoku, kažem dobro, polako, a on će: „Kako polako, kasnimo“ - priča Bobi i dodaje da ih je Šaban neuobičajeno požurivao.

- Auto je bio parkiran malo dalje od ulaza, a on se ljutio što je bio daleko. Pitao me je što nisam stao bliže, ali nisam znao šta da kažem. Nosim sam moj i njegov kofer, došli smo do auta i Mirza je otvorio vrata i stavio svoju tešku klavijaturu, mislim da je bila oko 30 kilograma. Jedva sam je podigao i zaglavio je između sedišta. Merkao je i rekao: "Ne daj Bože da me ovo udari, ubiće me". Namestio sam se, namestio sedište za glavu i to mi je život spasilo - ističe Stojadinović.

Bobi je priznao i da je nakon sudara Šaban pokušao da ga izvuče iz smrskanog automobila.

- Ponovo me neko budi, udara me. Gledam, otvaram oči. Pitaju me kako se zovem, a ja ništa ne znam. Pričali su mi doktori da je on mene pokušao da izvuče… On je izašao napolje, čekao je doktore. Doktori su došli, on se držao za vrat i samo je rekao ‘boli, boli’. Doktori su ga pregledali, merili mu pritisak i ustanovili da mu pritisak pada. Gledaju da li ima neku povredu, nema ništa. Znali su da je to unutrašnje krvarenje. Odmah su pozvali helikopter. Dali su mu inekciju da ga smire, da mu ne bi srce od straha kucalo brže. Stavili su ga na nosila, ubacili u helikopter i odveli u bolnicu - priča Bobi.

GrandOnline

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI