ŠTA MU SE DESILO? Fotografija izazvala buru na društvenim mrežama, pevača nikada ne biste prepoznali

Željko Samardžić je decenijama jedan od omiljenih pevača u celom regionu. Karijeru je gradio polako i kvalitetnim pesmama, bez gotovo ijednog skandala. Godinama je u skladnom braku sa Majom, s kojom je dobio tri kćeri, Sanju, Danijelu i Minju.

Najmlađa naslednica je krenula očevim stopama. Željko već ima i četiri unučeta i uvek je isticao da je porodičan čovek, kao i da su mu mišljenje i podrška supruge i ćerki, a sada i unuka, izuzetno važni.

Vrlo često cela porodica prisustvuje njegovim nastupima.

Kristijana Ćaćić

Iako deluje da je o Željkovom životu i karijeri sve već poznato, malo ko se seća njegovih početaka. Pevanjem je počeo da se bavi u rodnom Mostaru, gde je najčešće nastupao sa hitovima Kemala Montena. Međutim, kada je počeo rat, s porodicom se preselio u Beograd.

- Imao sam 37 godina kada je izbio rat u Bosni. U Mostaru me je zatekao užas, oko mene su bili mrtvi i ranjeni ljudi. Moj grad je pre rata bio kosmpolitski. Srbi i muslimani su se družili i išli jedni drugima, a onda nam se dogodio rat. Imao sam sreću da je me pokojni ujak izvukao iz tog pakla kombijem preko Širokog Brijega, do Opatije, pa do Ljubljane. Tamo me je sačekao rođak moje majke i prebacio me za Beograd. Za to vreme moja supruga i tri ćerke su bile u Nikšiću kod mojih roditelja. Nisu verovali da sam stigao do Beograda, pošto je tokom rata bilo svakakvih glasina, pričalo se čak i da sam ubijen - otkrio je jednom prilikom za domaće medije pevač, koji je u Srbiju došao bez ičega i počeo da peva po klubovima.

- U Srbiju sam stigao unesrećen, kao i mnogi ljudi sa zaraćenih prostora. Imao sam plan da sa porodicom izbegnem u Australiju, međutim, Beograd me je osvojio na prvi pogled, a čini mi se da sam i ja Beograđane. Zanimala me je muzika, pa me je prijatelj pozvao da nastupam s njim u jednom lokalu u Borči. U to vreme je moja Sanja imala 14 godina, Danijela devet, a Minja dve. Bilo mi je teško da krenem od nule, ali nisam se žalio. Neki ljudi su prolazili mnogo gore od mene. Nisu imali moj talenat, radili su na građevini, i to ako su uopšte imali sreće da dobiju posao - rekao je Samardžić i dodao da je bio iznenađen što se uopšte našao neko da mu pomogne.

- Da mi je neko tada ponudio garsonjeru i rekao: “Ceo život ćeš pevati za mene”, pristao bih. Tako sam se osećao. Nisam se nadao da u tom užasu postoje i dobri ljudi koji su spremni da mi pomognu, kao što su moj pokojni prijatelj Mario Suban i njegov brat Đorđe. Oni su izdvojili tadašnjih 30.000 maraka za moj album prvenac “Sudbina”. Sećam se, vozio sam se trolom, nosio tolike pare u kesi i razmišljao da li da uzmem malo novca, jer kod kuće nisam imao ni dinara. Odustao sam od toga i odneo Marini i Futi sav novac.

Željko je dodao i da je tada nastala pesma koja je obeležila njegovu karijeru i vinula ga u zvezde:

- Pesma “Sipajte mi još jedan viski” nije stala na album, pa sam s njom nastupio na budvanskom festivalu. Bio sam na ivici egzistencije, ali u životu mora da se rizikuje, život je maskenbal i kockanje. Imao sam sreću da sarađujem sa najboljima, Marinom i Futom, i oni su najviše zaslužni što sam ja tim pesmama skrenuo pažnju na sebe. Pesma “Sipajte mi još jedan viski” je moja lična karta. Za tu numeru sam 1995. godine dobio nagradu za najbolju interpretaciju i to je bio veoma značajan momenat za moju karijeru. Mogu da kažem da je ta godina za mene bila presudna - naveo je Željko, koji je vrlo brzo postao zvezda i miljenik žena.

Usledili su albumi, hitovi i brojne nagrade na festivalima, a ostalo je istorija.

Ipak, malo ko zna kako je Željko izgledao na samom početku karijere u Mostaru. Fotografija iz tog perioda, preciznije iz 1979. godine pojavila se na Fejsbuku i nastala je u blizini Starog mosta.

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI