U KESAMA OKO MENE SU BILI LEŠEVI, LEKARI NISU ZNALI KAKO SAM ŽIV Dača Ikodinović za dlaku izbegao smrt, šokirao detaljima

Danilo Dača Ikodinović otkrio je svojevremeno detalje saobraćajne nesreće u kojoj se našao. 

Ikodinović je progovorio o svojoj privatnosti, a na samom početku prisetio se detinjstva.

- Skoro svaki dan sam u teretani. Nisam kad odem na skijanje i na more, mada nisam neki ljubitelj mora, žena me tera... (smeh) Moj otac je iz Čačka, tamo je Morava, je l'... Zavoleo sam zbog nje vodu. Stalno sam se bacao u reku kao mali. Tata je jako želelo da budem vaterpolista, živeli smo na Miljakovcu, bazen nam je bio pet stanica od nas - kazao je tada Danilo Ikodinović.

"Doktori nisu znali kako sam ostao živ"

Dača je govorio i o odnosu sa ćerkama, te se dotakao saobraćajne nesreće u kojoj je jedva izvukao živu glavu.

- Jedna ćerka, Andrea, ima 20 godina sad. Sa obe ćerke sam u odličnim odnosima, iako ne živim sa njihovim majkama. Andrea je imala 7 godina nepunih kad sam doživeo udes, a Hana godinu dana samo. Seo sam pijan na motor. Imao sam 1,70 promila alkohola u krvi. Hteo sam malo da se opustim, pred prvenstvo, Malaga je bila u pitanju. Ne znam kako bih živeo sa tim da sam, daleko bilo, nekog ubio. Sebi sam sve uradio. Preticao sam celu kolonu, kad sam pao sa motora takva kiša je krenula da pada... Na sudu sam rekao da je sve krivica moja. Nisam ni kočio, trag kočenja je bio minimalan. Policajac koji je vršio uviđaj mi je jednom prišao u nekom lokalu posle i rekao mi da je to bio on i da sam leteo 86 metara, to je, čoveče, fudbalski teren. Hitna pomoć je došla za 15 minuta. Doktori nisu znali kako sam ostao živ. Bio sam u nikad boljoj formi fizički, to me je spasilo. Istina je da su se doktori oko mene malo više potrudili, antibiotik je doveden hitno iz inostranstva, tadašnji predsednik se zauzeo za to, to je istina - rekao je Ikodinović za "K1".

Bivši sportista progovorio je i o potresnim scenama iz šok sobe.

- Moja žena je veliki vernik. Svake nedelje ide u crkvu, roditelji su joj takvi, ti nisi svestan... Bitne stvari su mi se sve dešavale na praznike. Nekad sam negodovao jer me bude u nedelju da idemo u crkvu, to mi je bio jedini slobodan dan, a sad je drugačije. Neke stvari se ne dešavaju tek tako. Kad sam se probudio posle udesa, ruka mi je bila onako gore skroz... Odmah sam pitao da li je još neko stradao. To se obično ne dešava. Budim se u šok sobi. Dve garniture ljudi je umrlo, ja sam ostao. Bili su u kesi, kad umru, to tako ide, rajsferšlus ovoliki... Zakonski moraju da budu tu u kesi dok ih ne odnesu posle. Govorio sam sebi dok sam gledao to: "Majmune, šta si sebi dozvolio". A ne mogu ništa da kažem, samo gledam to... Oštećene su mi bile glasne žice, nisam mogao da pričam. Doktori su mi prvo spasavali život, pa ruku. Rebra su mi bila slomljena, sav sam u ožiljcima. Priklještio sam bio živce u vratu, nisam mogao da se pomeram. Odmah sam bio svestan da od šake nema ništa. To su mi odmah rekli da je to nemoguća misija. Krenuo sam posle toga gotovo od nule. Šta ja znam da radim u tom momentu sem da igram vaterpolo? Ništa - istakao je Danilo tada.

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI