IZGLEDAO JE KAO DA SPAVA, ODLAZIM U SOBU GDE SAM GA PRONAŠAO Mirko Kodić neutešan godinu dana nakon smrti sina

Danas se održava godinu dana od smrti sina Mirka Kodića, a harmonikaš je progovorio o bolnoj temi. 

Mirkov naslednik, Aleksandar Kodić (32) iznenada je preminuo u snu 27. oktobra 2023. godine u stanu na Karaburmi.

- I dalje sviram i dalje sam na sceni i volim harmoniku jer je to moj posao. Muziku ne puštam u autu. Na svirke, koncerte i svadbe idem. A kako mi je, iskreno da ti kažem, ne znam. Osećam veliku tugu i prazninu. Njemu u čast sam zasadio jedno drvo u dvorištu moje kuće u Jajincima, a jednu sobu u novoj kući sam namenio njemu. On je uvek pored mene, i kad sedim u restoranu, i kad sam u kladionici, i kad sedim kući za ručkom, kad vozim auto.... Imam takav osećaj i tako će biti dok sam ja živ. Neću ni jednog momenta da poverujem da ga više nemam. Mislim da ja nisam ni spreman, niti sam toliko jak čovek da to prihvatim. Teško je! - počinje Mirko.

Kodić je otkrio da nema nikakve nove informacije o smrti sina, ali da to i ne želi.

- Ne. To je bilo srce, na spavanju. Dalje ja nisam ni istraživao, niti me interesuje više. Njega nema.

"Bio je sveto dete"

- Dolazi mi često u snu. Uvek se nešto smeje na nekom biciklu i priča sa mnom, za razliku od moje bivše supruge Jasne, Aleksandrove majke, koja ga jako retko sanja. Možda je do sad jednom samo, a ja baš često. Možda je to zbog toga što ja kad sviram, sviram za njega i za mene. Nešto postoji tu. Mislim da on to oseća i da to dopire tamo do njega na nebu. Bio je sveto dete. Mi smo se molili Svetoj Petki da nam podari dete, ona nam ga je i podarila, a na njen praznik je i umro. Ona ga je uzela za sebe. I šta sad ja mogu da kažem? - rekao je Mirko. 

Mirko je otkrio da je u kontaktu sa suprugom sa kojom je dobio Aleksandra. 

- Jasni je još teže. Čujemo se redovno. Odem ja i na Karaburmu, odem u tu sobu. Subotom smo svi zajedno na groblju, i moja sadašnja supruga i Jasna. Mi smo izgubili zajedničkog sina, to nije mala stvar. Ne daj Bože nikom. Život ide dalje. Acinoj majci je teško jer ona nema nikog više - ni oca, ni majku, ni sina, ni ćerku. Ja imam jednog starijeg sina, ćerkicu, pa mi opet neko kaže "tata", a njoj niko nema da kaže "mama". To su jako teške stvari.

Na pitanje da li je predosetio ovakvu tragediju, odgovorio je:

- Nikad me nije zvao "tata", neki put me je zvao "ćale". Uvek me je zvao "kralju moj". Imam kući jedan duks na kome piše "king" (kralj). Ima jedna slika na kojoj smo on, moj stariji sin, ćerka i moja dva unučića od starijeg sina. Ja sedim na stolici, a oni iza mene. To smo se slikali u maju prošle godine. Slučajno, na terasi moje kuće, pekli smo neki roštilj. Šta to znači? Otkud meni to da ja prikupim svu moju decu i da se slikamo zajedno? Kao da sam znao da će neko sa te slike jednog dana otići. Taj duks nikad više neću nositi, uramiću ga.

Mirko ističe da ne želi da zaboravi ni trenutak kada je pronašao sina.

- Sećam se svega. Ne pokušavam, niti želim to da zaboravim. Izgledao je kao da spava. Ni pomislio nisam da više nije živ. Nisam ja jak čovek, nego sam dostojanstven. Takav sam svuda.

Alo!/Kurir

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI