PATOLOŠKA SUJETA JE POSEBNA VRSTA BOLESTI Radoš Bajić bez zadrške o kolegama: Doživeo sam teška razočaranja

Istaknuti glumac, scenarista i reditelj, Radoš Bajić, za naš dnevni list govorio je o očuvanju tradicije i kulture srpskog naroda, a osim toga i o negativnim stranama glumačkog sveta.

Da li u filmskom svetu ima sujete? Jeste li posledice ikada osetili na svojoj koži?

- Normalno je da ima jer su i filmadžije ljudi. Sujeta kao motivacija da budemo bolji i uspešniji može biti i zdrava. Nažalost, ima i patološke sujete. Ogromna većina mojih kolega jesu dobri ljudi koji se bore da postignu maksimalni uspeh. Ima i ekstremnih primera, ali o njima ne želim da govorim.

Contrast studio

Ko je od kolega bio vaše najveće razočaranje? Zbog čega?

- Ljudi uglavnom teško podnose tuđi uspeh, često se po pravilu udružuju da zarad ličnih interesa umanje, oskrnave i kompromituju nečiji relevantan rezultat. Meni se to dogodilo sa „Halijardom”. Tu primarno mislim na kolege koji se bave rediteljskim i producentskim poslovima. Rekao bih da je to posebna vrsta bolesti zbog koje ih treba žaliti. Miran sam jer nikome ne želim zlo. Srećan sam što sam kao čovek u ozbiljnim godinama i profesionalac sa karijerom koja traje pola veka u sebi sačuvao ljudsku i profesionalnu čistotu i umeo da se obradujem, da čestitam i stisnem ruku kolegama, glumcima, scenaristima i rediteljima kad god da sam video da je napravljen odličan projekat.

Contrast studio

Baš ne želite da pomenete nijedno ime?

- Ne, jer bih na taj način ružio sopstvenu profesiju. Rekao sam da, uprkos vašim očekivanjima, neću imenovati nikoga, i bez obzira što sam ne tako davno doživeo teška razočaranja od ljudi za koje sam mislio da su mi prijatelji, kojima sam iskreno verovao i podržavao ih.

Da li ste nekada odbili neku ulogu?

- Odigrao sam preko 100 uloga na filmu i na televiziji, a zahvalio se tek desetak puta.

Contrast studio

Kako ste birali uloge kad ste bili mlađi i postoji li razlika u izboru uloga tada i danas?

 - Uvek mi je bio bitan scenario i reditelj, kao i mesto i značaj uloge koju igram u kontekstu same filmske priče.

Sa sinom ste igrali rame uz rame, kako biste opisali to iskustvo?

 - Imam tu sreću da mogu da glumim sa svojim sinom Nedeljkom, da mi režira ćerka Jelena u svojoj sjajnoj „Azbuci našeg života” i da me kroz objektiv kamere gleda i realizuje moje rediteljske ideje direktor fotografije, moj zet Predrag Jočić. To je velika privilegija. 

Contrast studio

Na koji projekat ste najponosniji?

- Na "Selo gori, a baba se češlja" i "Heroji Halijarda". 

Sa kojim kolegom nikada ne biste stali u isti kadar?

- Ostavljam vama i vašim čitaocima da naslutite moj odgovor.

Koga od mladih kolega i onih srednje generacije smatrate velikim potencijalom?

 - Pre svih, to su Raša Vujović, Nikola Rakočević i Nina Nešković, a tu je i mladi Čubrilo Čupić, koji je briljirao u „Halijaradu". Mislim da se Miloš Biković i Viktor Savić ističu, ali ne igraju uloge koje odgovaraju njihovom glumačkom ambitusu.

Contrast studio

"Voleo bih da dobijem Oskar"

 Šta smatrate svojim najvećim životnim uspehom, a šta neostvarenom željom?

 - Najvećim životnim uspehom smatram svoju porodicu, a najvećom neostvarenom željom nagradu Oskar, što mi se svakako neće ostvariti.

 BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI