"BIO JE RASPOREN KAO ŽIVOTINJA" Vojaževa majka o atentatu na Đinđića i ranjenom mužu: "To je bila borba za život"
Policijska akcija "Sablja" ponovo je u centru pažnje s obzirom na to da je na Radio-televiziji Srbije 2. novembra počela sa emitovanjem istoimena serija.
Otac Mihajla Veruovića Vojaža, Milan, bio je telohranitelj tadašnjeg premijera Srbije, dr Zorana Đinđića i umalo stradao u atentatu.
Printsc Pink
Sada se tim povodom oglasila Vojaževa majka Žana koja je otkrila sve detalje tadašnjeg događaja.
Atentat na Đinđića izvršen je 12. marta 2003. godine, ispred zgrade Vlade Republike Srbije, a Žana je otkrila koliko je zapravo sve to bilo teško po nju.
- To su bol i borba. Bol za onim što smo izgubili, a borba da preživimo. Taj događaj je bio neverovatan. Nekoliko dana pre samog atentata ja sam osećala strašne nemire. Tog jutra sam, kao i svakog jutra, otišla na posao, tada sam radila na odeljenju za elektrofiziologiju. On ulazi i kaže meni: "Žana, bio je atentat na premijera." U tom trenutku imam 29 godina, koliko je imala moja majka kada je ostala udovica... i bio je rasporen kao životinja i tada se javlja prva sumnja da je nešto moglo da se desi... nakon ranjavanja i onda je tu nastao haos. Dan posle toga pronađeni su dokazi da su u klompama imali određene kartice koje su koristili za marifetluke - rekla je Žana u podkastu Poster.
"Životi su nam bili ugroženi"
Jednom prilikom i Vojaž je javno govorio na ovu temu.
- Nakon Zoranovog ubistva mafija je pretila mojim roditeljima, čak je i mom bratu i meni život bio ugrožen. Majka i otac su se plašili za našu bezbednost i zbog toga su odlučili da se odselimo iz Srbije. Otišli smo u Strazbur u Francusku. Imao sam godinu ipo dana, a brat nepune tri. Roditeljima je bilo mnogo teško. Trpeli su veliki pritisak i dugo su živeli u paranoji šta će i kako dalje. Postoji tu mnogo stvari koje ja još uvek ne znam, zbog toga ne mogu u potpunosti da se otvorim na ovu temu, ali znam da nije bilo nimalo bezazleno - rekao je Vojaž svojevremeno za medije, pa dodao:
- Bili su svesni da jedino njih imamo na ovom svetu. Zbog cele situacije brat i ja sve do polaska u osnovnu školu nismo mogli da imamo mnogo drugara i da se socijalizujemo, već smo uglavnom bili okrenuti porodici. Zato su se roditelji potrudili da nam pruže sigurnost kod kuće, jer da smo izgubili poverenje u njih, izgubili bismo sve.
BONUS VIDEO:
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
Vip
Komentari (0)