Baja Mali Knindža opisao kako je nastala čuvena pesma "Božić je", vratio lepa i bolna sećanja na rodni kraj kojeg više nema

Veliki hit koji na dan Božića Srbi pevaju, dele na društvenim mrežama i puštaju na svim narodnim radio stanicama, zapravo je verodostojan prikaz jednog Bajinog Božića iz njegovog rodnog Gubina, ispod Dinare.

Sećam se kao da gledam
Baka me u crkvu vodi
Kraj mene ljudi se ljube i viču Hristos se rodi.
Božić je, Božić je pucaju prangije
I česnicu baka sprema a mene tamo nema
Stari otac badnjak nosi
Ko sada vidim tu sliku
Beli se inje u kosi zvonaru na zvoniku
Božić je, Božić je pucaju prangije
I česnicu baka sprema a mene tamo nema
Drhte mi maleni prsti
Baka me u crkvu vodi
Hajde se sine prekrsti i reci Hristos se rodi
Božić je, Božić je pucaju prangije
I česnicu baka sprema a mene tamo nema.

Baja je pričao da je jednom prilikom čak i sreo čuvenog zvonara iz svoje autobiografske pesme.

- Taj moj čuveni zvonar Bogdan, kao da ga sad vidim. Sreo sam ga posle toliko godina u Novom Sadu, u Karlovcima živi. Išao sam na koncert i kažem "Stani, eno Bogdana!" - pričao je Knindža.

Kada ga je video, u Baji se probudila nostalgija.

- Tačno sam video sliku kako je on u Gubinu, na zvoniku. Kroz glavu mi je protrčala cela moja pesma, a on mi je pružio ruku i kao pre 25 godina rekao "Da nemaš cigaru?" - ispričao je Baja gostujuću u jednoj televizijskoj emisiji.

Baja je istakao da je onog trenutka, kada je prvi put kad je čuo svoje stihove u Knez Mihailovoj ulici, shvatio da je "ta pesma pobedila i ostaće dok je i zadnjeg Srbina".

- To su te žive slike koje ostaju u sećanju i onda kad budemo zreli ljudi, shvatimo neke stvari: Mirise detinjstva ništa ne može da zameni - zaključio je Knindža.