Boban Zdravković izašao iz ilegale i dogodilo se čudo: Otkrio sve o Džeju, Dragani Mirković, Šabanu Šauliću...

Boban Zdravković ispričao je da je na jednoj proslavi bio obučen kao ugostitelj, zbog čega ga je momak pozvao mašući da mu naplati račun

Boban Zdravković odavno se povukao iz javnog života jer smatra da je previše normalan da bi bio u moru javnih ličnosti kojea su danas na estradi.

Bez obzira na takav stav, on redovno nastupa, a njegove pesme i dan-danas se pevaju na svakom ćošku. Folk zvezda bivše Jugoslavije u intervjuu otkriva šta je radio tokom proteklih godina i šta mu se sve događalo u vreme najveće popularnosti.

- Osećam se odlično, radim standardno. Kod mene je baš sve kako treba.

Vaše pesme se i danas pevaju sa istim žarom, što u takmičenjima, što u kafanama. Kakav je osećaj?

- Meni je to veliko zadovoljstvo. To je dokaz da sve što sam radio do sada nije prošlo tek tako, nego je ostavilo traga. Milo mi je, pa čak i kad ih moje kolege pevaju na svojim nastupima.

Jeste li angažovani na terenu kao nekad?

- Jesam. Vrlo je interesantno da mi ljudi stalno traže stare pesme na nastupima. Što bi rekli ljudi, pesme su mi kao vino, što su starije, to su kvalitetnije. Narod ne zaboravlja hit „Ne dolaziš u moj san“.

Šta vas je proslavilo?

- Pesma koja mi je promenila sudbinu i moja lična karta je upravo „Ne dolaziš u moj san“. Dok je nisam snimio, bio sam anoniman, imao sam samo dve ploče. Međutim, kad sam je izdao, sve se promenilo.

Zašto izbegavate da se pojavljujete u medijima?

- Ja sam po prirodi skroman čovek. Sve što mogu da pružim je kroz pesmu i emocije dok pevam. Ne stvaram popularnost na drugi način, što, naravno, ne zameram kolegama koje to rade.

Kakva su bila druženja na turnejama?

- Nekad smo vezivali i po dvadesetak dana i održavali dnevne i večernje koncerte. Tu su bila druženja u autobusima, hotelima... Moram vam ispričati jednu anegdotu, prijatelji su mi se kidali od smeha. Setio sam se jednog mog gostovanja u hotelu, tada nisam imao baš preteranog iskustva. Interesantno je da sam se obukao identično kao konobar, košulja i leptir-mašna. U neko doba noći, kad su gosti bili pripiti, jedan mi je mahao rukom da dođem. Prišao sam mu jer sam mislio da me zove da mu otpevam nešto, a on mi je poručivao piće i kaže mi: „Konobar, koliko ti dođem za ovo?“ Nisam znao da li da se smejem ili da plačem što me ne prepoznaje (smeh).

Jeste li se družili s pokojnim Šabanom Šaulićem, Džejom, Miroslavom Ilićem, Marinkom Rokvićem i drugima?

- Pa kako da ne. Imali smo zaista lepa druženja kroz posao.

Da li vas je neko nekad od kolega uvredio i da li ste doživeli od njih neku neprijatnu situaciju?

- Ne. Stvarno sam sa svima dobar. Nema potrebe za sujetom i ljubomorom. Dok pevam, nemam nikakve komplekse, pa čak i kad pevam pesme svojih kolega. Sve što je aktuelno i što se sluša, publici pružam zadovoljstvo da čuje.

Ne možete reći da nije bilo ljubomornih kolega. Ipak ste važili za veliku zvezdu bivše Jugoslavije.

- Ne znam. Ja sam sve radio iz nekog svog ugla i ljubavi prema muzici. Možda je bio rivalitet, ali ne sujeta i ljubomora. Rivalitet je dobra stvar.

S kim su vas poredili, ko vam je bio najveći konkurent?

- Nisu me upoređivali ni sa kim. Ja sam na estradu došao bez plana. Hit „Ne dolaziš u moj san“ bio je van svih očekivanja i to me je dovelo tu. Ona nije nastala zbog televizijske i radio reklame, nego su je napravili muzičari u evropskim kafanama.

Mnoge vaše kolege podlegle su alkoholu i narkoticima.

- Živim zdravo i nisam poklekao pred porocima. Volim sport i redovno igram tenis, ne pušim. Svako je gospodar svog života.

Da li vas i danas ljudi prepoznaju na ulici i traže autogram?

- Kako da ne. Često potpisujem autograme i fotografišem se s narodom. Letos sam imao velike koncerte s Draganom Mirković i tada je bio haos. Ma radim sve, restorane, diskoteke, gde god me traže.

Kakav je čovek Dragana Mirković?

- Fenomenalna i pozitivna osoba. Ona zna da naš posao nije lak i pomaže mi da se reklamiram na njenoj televiziji. Ona je velika zvezda, ali ne kažem to radi reda, nego zaista jeste tako.