Dejan Matić se našao u centru terorističkog napada u Beču!
"Osetio sam se kao da smo u skloništu jer počinje rat."
Dejan Matić se u trenutku terorističkog napada u Beču skrivao u podrumu jednog restorana! Pevač je kobne večeri izašao sa suprugom Jelenom i prijateljima u grad ne sluteći da će džihadisti izvršiti napad.
Oni su odlučili da se provedu jer je sledećeg dana na snagu stupao policijski čas zbog koronavirusa, a provod se pretvorio u horor.
- Bili smo kod prijatelja u restoranu, i čim smo čuli šta se dešava, sišli smo u podrum i tu smo čekali da napadi prođu - kaže na početku razgovora Dejan Matić.
- Napad je počeo u 20 sati, a mi smo sat vremena kasnije saznali šta se dešava. Već tada su se čule sirene, bio je opšti haos. Na društvenim mrežama se širila panika i tada nas je jedan prijatelj odveo u podrum restorana. Osetio sam se kao da smo u skloništu jer počinje rat. Neki su se uplašili, ali ja sam bio prilično smiren.
Najdramatičniji trenutak večeri je bio kada se proširila vest da teroristi kreću prema mestu gde se nalazi restoran u kom je bio Matić.
- Čuli smo da napadači kreću baš ka okrugu u kom smo bili. Tada je jedan čovek bežeći od terorista, uleteo u restoran. Bio je bled kao krpa, prestravljen i nem. Ništa nije mogao da izusti. On se našao na licu mesta, video je šta se dešava i pobegao je kod nas - priseća se Dejan jezivih scena.
Svi zajedno su čekali da opasnost prođe, pa su tek posle nekoliko sati mogli da napuste restoran:
- Čim je bilo bezbedno, supruga i ja smo seli u taksi i otišli kući. Deca su nam bila sa ženom koja ih čuva. Za vreme napada sam je pozvao i rekao joj da ne paniči. Ona nije ni znala šta se dešava, a deca su spavala.
Matić kaže da se život u Beču vratio u normalu, koliko je to moguće zbog policijskog časa, uvedenog zbog koronavirusa. Ljudi su uplašeni, ali žive normalno. On decu šalje u školu i u predškolsko.
- Mislio sam da je Austrija poslednja država u kojoj ovo može da se desi. Beč je uvek bio siguran grad i sada mi ovde nije prijatno. Ali na indirektan način sam prošao kroz sve ovo. Kada je bio rat u Bosni, samo sam gledao kako ću da stignem u Drvar. Nema veze što je rat, što se puca... Tako je bilo i sada, jedva sam čekao da stignem u svoj kraj, koji je nadomak Beča i koji je prilično miran.
PROČITAJTE JOŠ: