Dejan Matić se našao u centru terorističkog napada u Beču!
Dejan Matić se u trenutku terorističkog napada u Beču skrivao u podrumu jednog restorana! Pevač je kobne večeri izašao sa suprugom Jelenom i prijateljima u grad ne sluteći da će džihadisti izvršiti napad.
Oni su odlučili da se provedu jer je sledećeg dana na snagu stupao policijski čas zbog koronavirusa, a provod se pretvorio u horor.
- Bili smo kod prijatelja u restoranu, i čim smo čuli šta se dešava, sišli smo u podrum i tu smo čekali da napadi prođu - kaže na početku razgovora Dejan Matić.
- Napad je počeo u 20 sati, a mi smo sat vremena kasnije saznali šta se dešava. Već tada su se čule sirene, bio je opšti haos. Na društvenim mrežama se širila panika i tada nas je jedan prijatelj odveo u podrum restorana. Osetio sam se kao da smo u skloništu jer počinje rat. Neki su se uplašili, ali ja sam bio prilično smiren.
Alo/Dejan Briza
Najdramatičniji trenutak večeri je bio kada se proširila vest da teroristi kreću prema mestu gde se nalazi restoran u kom je bio Matić.
- Čuli smo da napadači kreću baš ka okrugu u kom smo bili. Tada je jedan čovek bežeći od terorista, uleteo u restoran. Bio je bled kao krpa, prestravljen i nem. Ništa nije mogao da izusti. On se našao na licu mesta, video je šta se dešava i pobegao je kod nas - priseća se Dejan jezivih scena.
Svi zajedno su čekali da opasnost prođe, pa su tek posle nekoliko sati mogli da napuste restoran:
- Čim je bilo bezbedno, supruga i ja smo seli u taksi i otišli kući. Deca su nam bila sa ženom koja ih čuva. Za vreme napada sam je pozvao i rekao joj da ne paniči. Ona nije ni znala šta se dešava, a deca su spavala.
Alo!/Rajko Ristić
Matić kaže da se život u Beču vratio u normalu, koliko je to moguće zbog policijskog časa, uvedenog zbog koronavirusa. Ljudi su uplašeni, ali žive normalno. On decu šalje u školu i u predškolsko.
- Mislio sam da je Austrija poslednja država u kojoj ovo može da se desi. Beč je uvek bio siguran grad i sada mi ovde nije prijatno. Ali na indirektan način sam prošao kroz sve ovo. Kada je bio rat u Bosni, samo sam gledao kako ću da stignem u Drvar. Nema veze što je rat, što se puca... Tako je bilo i sada, jedva sam čekao da stignem u svoj kraj, koji je nadomak Beča i koji je prilično miran.
PROČITAJTE JOŠ: