Jedan od poslednjih razgovora koji je imao sa ocem, pred njegovu smrt, naterao je Bjelu da uradi ovo!

Glumac Dragan Bjelogrlić više od četrdeset godina prisutan je na malim ekranima. Prvu ulogu imao je sa 15 godina i to u filmu Branka Bauera, "Boško Buha", gde tumači lik Save Jovanovića Sirogojna. Nakon toga upisuje Fakultet dramskih umetnosti, a već na trećoj godini dobija veliku ulogu.

Tokom 1987. godine snimana je serija "Bolji život", reditelj je tada tražio glumce koji bi mogli da iznesu glavne likove, a Bjeli je dodeljena uloga Slobodana Bobe Popadića koji ga je kasnije proslavio. Kako je izjavio jednom prilikom, u prvom trenutku nije bio srećan što su mu dodeli tu ulogu.

- Mislim da je to pre svega bila jedna dobra serija, što ja tada nisam mogao da znam. Bio sam dosta buntovan i neke stvari je Siniša Pavić pisao, a ja sam menjao. Čak sam možda inspirisao Sinišu da tog Bobu napravi buntovnijeg nego što je želeo - ispričao je Bjela koji je inače često znao da kasni na snimanja, kako je kasnije ispričao glumac Marko Nikolić.

Nakon ove serije, filmske ponude počele su da dolaze jedna za drugom, a Bjelogrlića su gledaoci imali prilike da vide u ostvarenjima kao što su: "Bal na vodi", "Kako je propao rokenrol", "Zaboravljeni", "Hajde da se volimo", "Crni bombarder", "Rane", "Lepa sela lepo gore", "Nebeska udica" i mnoga druga.

Međutim, u javnosti su malo poznati detalji o tome kako je izgledao život Dragana Bjelogrlića pre nego što je iz rodne Barande došao u Beograd. Na nekoliko stotina metara od centra sela nalazi se kuća u kojoj je sa svojim roditeljima i bratom Goranom živeo. U kući pored njegove stanuje Melanija Vasić, koja je starosedelac ovog mesta i Bjelu zna od malih nogu, dok je prijatelj sa njegovom majkom Nadom.

- Znam ga od malih nogu, uvek je bio jako fin dečko. Dragan je živahniji i energičniji, Goran je nekako tokom celog detinjstva bio mnogo mirniji. Mada, obojica vole da se šale sa ljudima. Majka im je jako fina, poštena žena. Preko leta ona je stalno ovde u selu, a čim počne zima, odlazi za Beograd. Divne su komšije! Za Uskrs njihova majka Nada ofarba jaja i donese poklone za moje praunuke – ispričala je baka Melanija pre nekoliko godina za medije. Komšinica Melanija je ispričala kako je Bjela izgubio oca Tomislava kada je imao 18 godina i da se od tada sam borio da uspe u životu.

- Deda im je bio opančar, radnja mu je bila tu gde je kuća... A Dragan i Goran su bili momci kada su izgubili oca. Posle su se sami borili kroz život da uspeju. Njihova majka Nada se uvek borila da im obezbedi da imaju sve najbolje, a Dragan se sam trudio da uspe i da se školuje. Nije lako deci koja izgube jednog roditelja da nastave da se bore, ali oni su to ipak uspeli. Koliko god da im je bilo teško to što su odrastali bez oca, oni nikada to nisu pokazivali, već su se uvek trudili da budu bolji. Sećam se kada je dolazio ovde na raspuste, nikada nije pokazivao koliko mu je teško, već je stalno učio i borio se za opstanak u velikom gradu. Nije ni jednom ni drugom bilo lako, znate kako je kada dolazite iz malog mesta i u gradu pokušavate da se snađete. Svaka njima čast kako su uspeli tako u životu - ispričala je prva komšinica, koja je dodala da je njihov otac Tomislav, koji je, kao i majka Nada, ekonomista po struci, želeo da njegovi sinovi budu uspešni građevinski inženjeri, pa je tako Dragan upisao građevinski fakultet, ali je vrlo brzo prekinuo studije.

- Meni je, nažalost, otac umro kad sam bio pred maturom. Jedan od poslednjih razgovora koji pamtim s njim dok je ležao u postelji bio je upravo taj da treba da se bavim ozbiljnim stvarima u životu, i to je podsvesno uticalo na moj odabir građevine. A u trenutku kada sam bio na studijama građevine, iako mi je ona dobro išla, shvatio sam da nije za mene. Postojala je zebnja moje majke i brata, ali nisu imali otpor prema toj odluci. Kako bi bilo da je moj otac ostao živ, to ne znam, mada mislim da ni tu ne bi bilo problema - govorio je svojevremeno Bjela.

Baka Melanija iz Barande glumila je u čak tri filma koje je Bjela snimao u njegovom rodnom mestu.

- Glumila sam u čak tri njegova filma, za svaki mi je pošteno platio. Jako sam zadovoljna što je proslavio Barandu, daleko se čulo za naše selo. Zvala me sestra iz Skoplja, kaže videla sam te na televiziji u filmu - rekla je Melanija.

Draganov drug iz detinjstva Zoran Vavić otkrio je kako su glumca volele gotovo sve devojke u ovom mestu.

- Tokom leta bi po ceo dan igrao fudbal, izlazio u kafanu sa društvom i tako se zabavljao. Voleo je da provodi vreme po kafanama, to svi znaju u selu. Devojke su ga stalno jurile, dok je bio dečak to je bilo zato što je dolazio iz grada i tada su želele da se udaju za njega. Kasnije kada je postao slavan, mnoge su htele da budu sa njim da bi im omogućio da glume u filmu, pa makar se skinule gole. Želele su da imaju karijeru po svaku cenu - otkrio je Bjelogrlićev drug iz detinjstva.