Danijela Dimitrovska otkriva zbog čega je odlučila da se vrati u rodni grad

- Preko dana se obaveze svode na Matijinu školu, pisanje domaćih zadataka, kuvanje ručka, dok je veče rezervisano za društvene igre, jamb i laku zabavu - kaže kroz smeh i dodaje da su u proces farbanja jaja uključeni svi članovi mnogobrojne porodice.

- Matija se najviše raduje praznicima, definitivno. Sestrin sin takođe. Zato se i trudimo da sve lepo ukrasimo i napravimo im ugođaj, uz mnoštvo slatkiša, naravno - kaže Danijela.

Ipak, kada je tucanje jajima u pitanju, nema protekcije, niti nameštanja.

- Iako pokušavamo da ubedimo decu da su njihova jaja najjača, u praksi to nikada nije bilo tako. Ništa ne nameštamo i ne podvaljujemo drvena jaja. Igramo fer-plej i poštenoj igri učimo Matiju od rođenja - objašnjava Danijela.

Što se trpeze tiče, na njihovoj će se ove godine, kao i uvek, naći domaća jela.

- Zasad se dobro držim, nadam se da pomažem i drugima da prebrode ove dane. Meni je najvažnije da pomognem sebi jer tako dajem primer i drugima - kaže Danijela.

Iako zna da kuva i to čini svakoga dana, kaže, nedostaje joj odlazak u restoran.

- Toliko toga planiram da uradim kad sve ovo prođe. Spisak je predugačak, ali je na prvom mestu svakako viđanje sa dragim ljudima i odlazak na ručak ili večeru u restoran. Jedva čekam da neko drugi kuva za mene, a da to ne budem ja.