Nada Topčagić britkog jezika osula paljbu po kolegama "Sve sam ja ovo prorekla, od para se oprostite"

 

Otkad je u Srbiji proglašena epidemija koronavirusa, poznata pevačica Nada Topčagić mir i sigurnost nalazi u kući na Tari, daleko od grada. U intervjuu za Pink.rs Nada otkriva kako se nosi sa novonastalim okolnostima, a kako kaže, ona je sve ovo prorekla, te se ne boji ničega, ali misli da će se njene mlade kolege najteže boriti sa situacijom kada su pevačima otkazani svi nastupi u zemlji i inostranstvu u narednom periodu.

- Posle ovoga bi stvarno trebalo da budemo pažljiviji jedni prema drugima. Kakvi koncerti, kakve pare! Treba da se organizuju radne akcije kao ranije što je bilo! Gradnja zemlje! Ko će kome šta da plaća? Svi lepo u radne akcije, samo zasući rukave. Moraćemo svi da sejemo, ja mislim da će nam na kraju te radne akcije biti jedino rešenje, svi da sejemo i sadimo. Neka se moje kolege pevači oproste od velikih honorara, oni se svi žale, a videće kako će im biti kad prođe ovo sve. Mojim mladim kolegama će posebno teško da padne to. Ja tako gledam te mlade generacije i ne verujem. Mladost je precenjena, danas je bitno samo da si mlad i da si prepumpan, i ti si zvezda. Mislim stravično! Stvarno je trebalo da dođe do nečega ovakvog i da sve dođe na svoje. Ja sam ovo sve prorekla, pre četiri, pet meseci ja sam rekla da će se nešto desiti. Pogledajte kako su nekad izgledale moje kolege, a vidite danas - kaže pevačica i dodaje:

- To sve neki avioni, kamioni. Samo kad bi oni znali kako su moje generacije sedamdesetih i osamdesetih išli na nastupe, pa oni ne bi verovali. A to su te generacije koje još drže ovu estradu. Mislim na Zoricu Brunclik, Miroslava Ilića, Marinka Rokvića, onda ja, pa onda ranije Šaban Šaulić, pa u ono vreme Hanka Paldum, Šerif Konjević... Od nas su učili ljudi, mi smo namučena generacija bili - rekla je Nada i otkrila kako je ona, za razliku od mnogih njenih kolega mlađe generacije, uspela da uštedi novac samo zahvaljujući jednom.

- Pokojni muž Usnije Redžepove je kombijem vozio nas na nastupe. Pamtim kad smo išli u Prištinu, ja i moje kolege, nađemo se svi, u kesama smo nosili stvari i hranu. Nismo imali gde ni da jedemo. Išli smo s koncerta na koncert tako. Kakvi avioni i kamioni, tada mi smo išli da pevamo i bez para, i to išli smo srećni. Mesec dana tako po celoj Jugoslaviji. Bila nam je plaćena hrana i noćenje. Sve su tada bile zvezde. Kakvi honorari, ja sada kad čujem kolike pare uzimaju ovi mladi, meni nije dobro. To su bile generacije, ovo je sve ludo, suludo. Naravno, dešavalo se da sam i ja nosila velike pare sa tih romskih svadbi, ne mogu da kažem. Ja sam pametno ulagala te zarađene pare. Hoću da kažem i za ove mlade kolege, ako nisu ostavili nešto sa strane, teško njima! Išla sam na nastupe ''jugom'', ali sam pare davala za crep, za pločice, gradili smo. Da smo trošili drugačije, sada bih jela zemlju. Stalno sam govorila da će doći crna vremena. Gledam ove mlade kako slikaju one torbe i mislim se: ''Pa ja sam mogla 30 takvih da kupim, ali nisam''. Meni nije bio problem ni kod Kineza da kupujem, a ove generacije su prevršile sve mere. Ja kad gledam emisije i vidim moje mlade koleginice kako izgledaju i kako se oblače ja se čudim, strašno!