Ne mirim se s tim da je moj sin ubica!

Njegov otac Mirko kaže da vreme ne leči rane, ali i ne donosi odgovore zašto je njegov sin tako nešto uradio.

- Teško mi je da se pomirim sa činjenicom da je moj sin ubica. Čovek se nikada ne miri sa nečim takvim. Ne znam šta bih vam još rekao o tome, tuga je to - sa bolom u glasu kaže Mirko, kome je teško svaki put kada u novinama pročita bolnu istinu i reč „ubica“ ispred imena svoga sina.

- Nemam snage to da komentarišem, drago mi je što ste se setili. Znam da me ne zovete samo radi priče jer svako ko je poznavao mog Fiću i dalje gaji neka osećanja. Meni je svakim danom sve teže. Vreme ne leči, već produbljuje ranu.Nikada neće da zaraste - kaže Mirko, koji će danas sa porodicom izaći na groblje kako bi održali pomen sinu.

- To se podrazumeva i normalno je da izađemo na groblje. Svake nedelje smo tamo, bez obzira na zadušnice ili ovakve datume.

Kada nekoga nema, datumi nisu bitni jer ga nema ni tog dana, ni bilo kojeg drugog. Njegov grob često posećuju i njegovi drugovi, nisu ga
zboravili - ističe Kapisoda.

Nedavno su se u medijima pojavile priče da su se porodice pokojnih Ksenije i Filipa tajno sastale u Crnoj Gori i pomirile.

- Ne, ne, to se nije dogodilo, ali ne bih želeo o tome da pričam i delim takve priče. Takvim pričama bih naneo bol Ksenijinoj porodici. To što se dogodilo velika je tragedija i za našu i za njihovu familiju. Svaka priča iznova otvara ranu - poručuje Filipov otac, koji kaže da su prijatelji uz njegovu porodicu kako bi umanjili njihov bol, ali su tu i Filipovi drugovi.

- Imamo pomoć njegovih drugova i svih normalnih ljudi, koji su i pre nesreće bili dobri sa mnom ili sa njim. Uvek su nam tu, pri ruci, ako bilo šta zatreba. Mada, nama pomoć nije potrebna, ništa nam ne fali... Osim njega... On nam mnogo fali - završava Mirko.

- Mnogo ljudi deli bol sa nama, ali nikako da prođe - kaže on.

Osim pokojnog Filipa, Mirko i njegova supruga Ljiljana imaju sina Marko i ćerku Janu, koji im daju snagu da nastave dalje. Ipak, Filipova
soba u porodičnom domu na Cetinju je i dalje netaknuta. Fotografije i njegove stvari stoje na istom mestu kao i pre sedam godina, kada je poslednji put u nju ušao.