Poznata voditeljka imala tešku saobraćajnu nesreću: Zadobila višestruke prelome opasne po život!
Preživela užas!
Alo!/S.Z.B.
Novinarka Sandra Denda teško je povređena u avgustu 2018. godine, u saobraćajnoj nesreći u blizini Kovina.
Producent i voditeljka emisije "Kuća od srca" zadobila je višestruke prelome opasne po život - automobil joj je u potpunosti smrskao deo lica, danima je bila u komi... Ipak, danas se kreće pomoću štapa, nasmejana je, iako i dalje trpi bolove.
Godinu i po dana nakon nesreće ona kaže:
- Daleko je ovo od oporavka. Ali uspela sam mnogo toga da uradim van lekarskih očekivanja i ponosna sam na to. Predviđali su da ću zauvek ostati u invalidskim kolicima, a ja sada pomoću štapa mogu da idem na kraće relacije, po kući uglavnom. Za duže relacije i dalje koristim invalidska kolica. Kao svoj uspeh mogu da istaknem i to što mali i domali prst desne ruke pomalo mogu da koristim, a bili su van funkcije, ne osećam ruku do lakta. Sada mogu da pijem tečnost preko slamčice tako što koristim tri prsta desne ruke - kaže ona i dodaje:
- Lekari su mi rekli: 'Nećete moći da koristite desnu ruku i nikad nećete moći da hodate bez invalidskih kolica' i ja sam morala da ih demantujem (smeh). Plaćali smo privatnog fizioterapeuta, a sada imam ženu koja mi dolazi u kuću i pomaže mi, jer deca moraju da rade. Ja sam bila 11 i po meseci u bolnici, najviše na rehabilitaciji u Sokobanjskoj.
Najteže joj je pala nepravda:
- Psihički je bilo najteže. Tek sada svoje pravo tražim na sudu, u tome mi pomažu advokati Aleksandar Kišović i Biljana Dragaš. Godinu i po dana sam se borila za život i sad moram da vodim pravnu bitku s bivšim poslodavcem. Taj čovek je bez ikakve griže savesti rekao da sam ja kod njega bila volonter! To je smešno. Za početak tražim da mi isplati zaostale dohotke jer bih, da me je on prijavio, primala 100 odsto bolovanje, a imam mnogo svedoka koji će na sudu reći pravu istinu. Za godinu i po dana nijednom nije pozvao jer nema grama ljudskosti. O čemu da pričamo dalje kad je gospodin Lazić u svoju odbranu rekao da je on mene primio kao volontera i da kod njega svako može da volontira. Kod njega je 90 odsto ljudi zaposleno na crno, kao što sam, nažalost, bila i ja, ali da volontiram u ovim godinama i sa ovoliko iskustva u novinarstvu, nikad ne bih pristala.
Pored porodice, ima i veliku podršku kolega i prijatelja:
- Želim da se zahvalim svojim kolegama iz medija na svemu što su učinili za mene, zaista mi mnogo znači ta podrška. Naravno, porodica jeste na prvom mestu i bez njihove potpore ja ništa ne bih uradila, ne bih imala ni volje... Izvini zbog suza... Ja sam novinarka koja je ceo život birala da radi zabavne teme, muziku, modu i slično i u tome sam od svoje 14. godine. A sada sam prikovana za krevet, okružuje me ružno, društvena nepravda. Psihički je najteže, kunem ti se. Teško je kad poželiš da izvedeš malog psa u šetnju, a moraš da poneseš štap jer pas može da te obori. Udarac je... Udarac je i kad te nešto zaboli, a ti gledaš u nebo ili pališ televizor da vidiš kakva je vremenska prognoza i da li je od toga. Onda se tešim - pa proći će, to je danas promena vremena..."
Novinarka je izjavila da je jako razočarana u doktore i da su trebali da joj ugrade veštačku kost i srede vilicu.
- Meni su stavili fiksacije nakon udesa jer su kosti lica bile smrskane. Doktor Lazović, koji me godinu dana lečio, rekao je da je zatekao kašu umesto kostiju. On mi je stavio te titanijumske pločice i rekao da će nakon šest meseci da mi ugradi veštačku kost, ali da je to skupo. Rekla sam mu da novac neće biti problem jer su moje kolege novinari spremne da sakupe novac i da im je potrebno oko 15 dana za to. Nikakav odgovor nisam dobila. Posle godinu i po dana su me prebacili kod drugog doktora, kao pingpong lopticu, a on mi je rekao da nije optimista da će operacija biti uspešna jer su zglobovi srasli i izgubili svoju funkciju. Pitala sam ga: 'Je l‘ to znači da su me lekari sad dodatno upropastili posle nesreće?', rekao je da to nije pitanje za njega."