TRAŽIO JE PIŠTOLJ DA JE UBIJE Dosad neotkriveni detalji o KOBNOJ noći kada je Mili prebio Marijanu

Strah za život, pretnje smrću, povrede glave i grudnog koša samo su deo onoga što je, kako kaže, preživela tokom pet sati, koliko ju je maltretirao Radosavljević.

- Povređena sam mnogo i želim da iznesem istinu o monstruoznom prebijanju koje sam preživljavala pet sati. Možda zvuči suludo, ali da me je neko pre pet dana pitao da li je taj čovek u stanju da me udari, ruku u vatru bih stavila da nije. Ipak, te kobne noći se pokazalo da nisam bila u pravu - počinje svoju ispovest Marijana i priča kada je sve krenulo naopako.

- Bili smo u gradu, ali pošto se on mnogo napio, ubedila sam ga da krenemo kući. Rekao mi je da ćemo prespavati u hotelu, a kad smo ušli u sobu, kroz zube me je pitao gde su mu naočare. Odgovorila sam da ne znam, budući da ih je u kafani stalno skidao i stavljao. Tada je postao agresivan i prvi put me je udario i gurnuo na krevet. Bila sam šokirana. Nisam smela da se pomerim. Zamolila sam ga da prestane i da se smiri i tom trenutku vratilo mi se sećanje na godine psihičkog i fizičkog zlostavljanja koje sam doživljavala od oca. Znam da nije pohvalno, ali zbog batina koje sam trpela kao mala naučila sam kako da postupam sa nasilnicima. Iskustvo me je naučilo da im govorim ono što žele da čuju, da ne vičem i da ne pravim nagle pokrete. Tako sam postupila i sa Milutinom, nadajući se da će prestati - priča Marijana i navodi da je pokušaj da ga smiri bio neuspešan.

 - Govorila sam mu da je sve OK i da ga volim kako bi prestao da me udara. Molila sam ga da sedne, izvinila sam se što nisam pazila na njegove naočare, a toliko sam ponizila sebe samo da ne bih prošla mnogo gore. Zvuči užasno, ali to je oduvek bio jedini način da smirim oca. Ipak, on nije prestao da me udara po glavi otvorenim šakama, govoreći da mi tako neće ostati modrice. Kada sam počela da plačem, nastavio je još jače, da bi se zatim odvojio od mene i počeo da me imitira i da mi se ruga. Telefon mi je oduzeo i stavio ga na ormarić, kao i ključ. Nije mi dao da se pomerim i kada bih pokušala da ustanem, gurnuo bi me i nastavio sa batinanjem. Polako sam počela da shvatam da batine predugo traju i da moram da se spasem - priča učesnica i tvrdi da joj je Mili nekoliko puta u toku batinanja zapretio ubistvom.

- Pokušavala sam na sve načine da smislim kako da izađem iz sobe, a on to nije želeo da dozvoli. Tada mi je rekao da ima pištolj i da imam sreće što ga nije poneo jer bi pucao u mene, pa u sebe. Od udaraca je počela da me boli glava i želela sam samo da nestanem. Pitala sam ga da odem do toaleta, što mi je nakon nekoliko minuta dozvolio. Dok sam urinirala, držao me je za kosu i rekao da će me ubiti ako pokušam da pozovem nekoga. Vratio me je u sobu i svaki put kada bih zaplakala jače, gurnuo bi me i udarao ponovo - priča Marijana i kaže da ga je na kraju slagala da očekuje da je pozove brat, koji je u zatvoru.

- Po povratku u sobu, zamolila sam ga da mi vrati telefon kako bih uključila zvuk jer treba da me pozove brat. Batinanje je trajalo od 9.30 do 14.00 i znao je da će me u neko doba zvati brat. Dozvolio mi je da uključim zvuk samo zato što se uplašio. Tada sam rizikovala sve, pa sam otključala telefon i stanarki Marini poslala poruku sa podacima o hotelu i sobi u kojoj se nalazim. Srce je htelo da mi iskoči, ali sam sve nade polagala u nju i boga. Držala sam brojanicu koju sam uzela u Ostrogu i molila se da budem dobro. Posle desetak minuta, policija je pokucala na vrata, a ja sam, iako mi je zapretio da će me ubiti ako ne kažem da je sve OK, izletela napolje i slomila se pred policijom - objašnjava Markovićeva, koja je posle Milijevog privođenja odvezena u Hitnu.

- Mili je na sve načine pokušao da slaže policiju, ali nije mu uspelo jer je policajac video modrice na meni. Konstatovane su mi povrede glave i grudnog koša. Čim sam izašla iz bolnice, zahtevala sam zabranu prilaska i na sve načine ću pokušati da stanem na put nasilniku. Dok me je tukao, mislila sam na Mirelu Lapanović, koja ga je godinu dana pre toga prijavila za zlostavljanje, a ja joj nisam verovala. Srce me boli što nisam i apelujem da se spreči nasilje. Mirela i ja smo uspele da pobegnemo, ali neka treća neće i taj čovek će je ubiti - zaključila je Marijana za „Alo!“.

Pročitajte još: