Trudnoća je Bridžit Bardo došla u trenutku kada je bila na vrhuncu slave, pod pritiskom javnosti, paparaca i filmske industrije, što je doživela kao nešto nametnuto, gotovo nasilno.

U svojim memoarima kasnije je pisala da se tokom trudnoće osećala zarobljeno, da nije imala majčinski instinkt i da dete nikada nije videla kao ispunjenje, već kao teret.

Njen sin, Nikola-Žak Šarije, rođen je 1960. godine.

Gotovo od samog početka, glumica se od sina emocionalno distancirala. Nije učestvovala u njegovom odrastanju, nije imala potrebu da gradi odnos i vrlo brzo je jasno stavila do znanja da ne želi ulogu majke.

Nakon razvoda od njegovog oca, starateljstvo je pripalo njemu, a dečak je odrastao bez majčine prisutnosti.

Ono što je dodatno produbilo jaz jeste činjenica da je Bardot o svemu govorila javno i bez zadrške.

U intervjuima i knjigama koristila je reči koje su mnogi doživeli kao brutalne. Govorila je da nikada nije volela svoje dete i da se ne kaje zbog toga. Za njenog sina to je značilo dvostruko odbacivanje: prvo privatno, a zatim i javno, pred celim svetom.

Kada je Nikola odrastao, odlučio je da prekine svaki kontakt s njom. Zabranio joj je da govori o njemu, da ga pominje u javnosti i da učestvuje u njegovom životu. Osnovao je porodicu daleko od nje, dok je ona ostala dosledna svom stavu da je bila stvorena za slobodu, a ne za roditeljstvo.

U kasnijim godinama postojali su pokušaji tišeg pomirenja, ali rana nikada nije u potpunosti zarasla. Njihov odnos ostao je simbol jednog od najkontroverznijih primera majčinstva u svetu slavnih, ne zato što je dete formalno napušteno, već zato što nikada nije bilo emotivno prihvaćeno.

Kako je glumica nedavno preminula, ova činjenica je ponovo uzdrmala javnost. 

- Žale ljudi Bridžit Bardo samo zato što je nekad bila lepa. To što je bila klerosašistkinja, koja je pored svega odbacila svoje dete, to ništa - navodi jedna korisnica društvene mreže X.

BONUS VIDEO: