Arsen Dedić je bio naš Džon Lenon
Srpski pesnik Matija Bećković ovih dana, kao i pola Srbije i Hrvatske, žali što je ovaj svet napustio muzičar Arsen Dedić, sa kojim je bio veliki prijatelj.
Boško Karanović
Vest da je doajen emotivnih nota izgubio poslednju životnu bitku nakon što su mu otkrazali bubrezi, pluća, a onda i srce, poseban ožiljak napravila je na Bećkovićevoj duši.
Arsen tražio da ga sahrani samo porodica
Šibenik, rodni grad muzičara koji je otišao na večni počinak, organizovaće komemoraciju u pozorištu, gde će se njegovi prijatelji oprositi od njega. Arsenova sahrana biće u Zagrebu, gde je muzičar živeo dugi niz godina. Poslednja Dedićeva želja bila je da ga u večnu kuću isprate samo najbliži članovi porodice i daleko od očiju javnosti. Njegova supruga Gabi ispuniće mu poslednji zahtev, pa će se sa uskim krugom najbližih rođaka zauvek oprostiti od voljenog supruga.
Arsenove pesme ostaće da žive zauvek, kao i sećanja prijatelja na trenutke koje su proveli sa njim.
- Upoznao sam ga pre više od pola veka, kada je služio vojni rok u Beogradu. U srpskoj prestonici imao je i svoj prvi koncert, u Domu sindikata, zato je bio veliki ljubimac Beograda. Rođen je u Šibeniku, živeo je u Zagrebu, ali je popularnost stekao u Beogradu. Bio je sinonim za modernog pesnika koji je pesme pevao i komponovao, a ne samo pisao. Ono što je Vladimir Visocki bio za Rusiju, to je Arsen bio za nas. Bio je naš Bob Dilan i Džon Lenon. Sve to i mnogo više bi postao da je živeo u sredini koja mu je dorasla. Njegove pesme ličile su na njega, tako posebnog i jedinstvenog - sa setom u glasu o pokojnom prijatelju priča Bećković i seća se njihovog poslednjeg susreta.
- Poslednji put sam ga video na njegovom koncertu u Centru „Sava“, koji je održao nakon operacije jetre. Mislio sam svaki put kada ode iza scene da se neće vratiti. Dok preksinoć nije zamakao iza one najveće zavese - završava Matija priču o još jednom prijatelju kojeg je ispratio na večni počinak.
Iako nije dobio bitku za zdravlje, Arsen je dobio rat. Onaj u kojem velikani nikada ne ginu. Njegove pesme slušaće generacije koje još nisu rođene. Ipak, njegova supruga Gabi Novak i sin Matija utehu još ne nalaze. Iako se Arsenovo stanje pogoršavalo iz dana u dan nakon operacije kuka, nisu očekivali da će ih tako brzo napustiti. Čak i kada su mu pre nekoliko dana otkazali bubrezi i pluća, njih nije napuštala nada da će mu aparati pomoći da prebrodi krizu. Ipak, Gabi je odbila da potpiše zahtev lekara za još jedan hirurški zahvat, jer je znala da njegov oslabljen organizam neće preživeti operaciju. Poslednje dane života proveo je na odeljenju intenzivne nege u zagrebačkom kliničkom centru u nadi da će još koji put videti unuke.
- Ceo dan kao neki starac gledam slike svojih unuka. Ono što me faktički održava, osim moje večite Gabi, to su moje dve unuke, moja Lu i moja Ema - rekao je nekoliko dana pred operaciju kuka u jednom od poslednjih intervjua.
Arsen Dedić: Radio sam mnogo i zbog toga sam uništio svoje zdravlje
U jednom od poslednjih intervjua, Arsen je iskreno pričao o ljubavi prema Gabi Novak, humanitarnim koncertima, ali i o zdravlju, koje je narušio čestim nastupima. - Moje uobičajeno vreme ustajanja je pola šest ujutru ili ranije, pijem čaj, lekove, zapalim cigaretu i već oko osam počnem da radim. Tako do ručka, pa malo odspavam i uveče opet radim. Kupio sam u životu šest klavira, jer u detinjstvu ga nisam imao, pa sam zato svirao flautu. Roditelji su prodali svinju da bi mi to kupili - prisećao se pevač teškog detinjstva, ali i ljubavi koja mu se desila sa Gabi. - To je poznanstvo počelo čudno. Njeno opredeljenje bilo je džez, a moje autorska pesma. Imala je nešto posebno, nešto što u to vreme niko nije nosio. Kad sam imao 23 godine, napisao sam joj pesmu „Netko bdi nada mnom“ i tako je ostalo do danas. Ona bdi. Bilo je među nama sličnosti, čak i u intonaciji glasa, koja je pomalo zatamnjena, koja nije drekačka, koja nosi neku meru diskrecije, ali opet i uverljivosti. Sigurno je bilo i tog spoja muzičkog, ali najbitnije je što mi se dopadala fizički - priznao je Dedić, koji je, čak i kada mu zdravlje nije dozvoljavalo, prisustvovao humanitarnim koncertima. - U ovom stanju, kad jedva dođem do scene, uvek ću doći na humanitarni koncert kad treba pomoći deci. To treba učiniti, za decu treba učiniti sve - rekao je nedavno Arsen.
Zdravko Čolić: Posle njega nastala je praznina - Nikša Bratoš mi je prvi javio tu vest, a onda i još nekoliko prijatelja i kolega iz Hrvatske. Još ne mogu da verujem da Arsen više nije sa nama. On je čovek od kojeg sam mnogo naučio i njegovim odlaskom ostala je velika praznina na muzičkoj sceni. Već duže vreme pratim njegovo zdravstveno stanje i znam da je poslednje dane bio na aparatima. Iako je bilo tako, vest o njegovoj smrti me je mnogo pogodila. Nedavno sam se na Brionima družio sa Radetom Šerbedžijom i prisetili smo se svih lepih nastupa i nezaboravnih trenutaka s Arsenom. Sada nam preostaje da se od Dedića oprostimo na način kako to zaslužuje jedno od najvećih muzičkih imena koji je region ikada imao.
Momčilo Bajagić Bajaga: Zvao sam ga Maestro - Pogodila me je Arsenova smrt. Znam da je pre desetak godina dobio jednu veliku bitku sa smrću, ali ovaj put nije imao sreće. Nekako sam se nadao, s obzirom na to kakav je bio Arsen, da će tako biti i ovaj put. Nažalost, to se nije desilo. Arsen je bio veliki umetnik. Strašno sam cenio njegov rad. Napravio je mnogo dobrih pesama, i što se tiče tekstova i što se tiče muzike, a ljudi, nažalost, malo znaju za njegovu primenjenu muziku, kao za seriju „U registraturi“. Arsenu je najbolje odgovarao nadimak Maestro. Uvek sam ga tako oslovljavao.
Bora Đorđević: Bili smo dobri prijatelji - Očajan sam, bili smo dobri prijatelji. Pamtiću ga po njegovim pesmama, koje će ga sigurno nadživeti, jer je on rodonačelnik onoga što se kod nas zove kantautorski rad. Videli smo se poslednji put na koncetu u Centru „Sava“, posle smo seli da nazdravimo. Arsen je tada pio belo vino, a ja sam ga pitao: „Pa čekaj, Arsene, jetru si operisao, kako piješ?”, a on mi je rekao: „Pa sada imam novu jetru, mogu i ovu malo da upropastim“.
Severina: Bila je čast poznavati ga - Bila mi je čast poznavati ga... Arsen je bio neizmerno duhovit, te me jednom prilikom nazvao, u meni teškom momentu, i nasmejao me... Nedugo nakon toga, napisao mi je pesmu „Sama na sceni“.
Đorđe Balašević: Bio je legenda svetskog kalibra - Velika je sada tuga... Otišla je istinska legenda, ne samo ovog našeg područja, nego legenda svetskog kalibra. Arsene, hvala za umetnost.
Neda Ukraden: Pamtićemo ga mnogo godina - Bio je veliki čovek i njegova smrt je velika tragedija. Videli smo se pre nekoliko meseci na koncertu u „Lisinskom“, tada se na svoj specifičan način šalio sa svim kolegama. To je bio veliki čovek, koga ćemo svi pamtiti mnogo godina.
Lepa Brena: Ispevao je svoje note - Slava velikom čoveku i velikom umetniku! Otišao je tiho, ispevavši svoje note.
Toni Cetinski: Privilegija je bila družiti se sa njim - Pamtiću ga kao hodajuću instituciju i enciklopediju. Mislim da je imao toliko poučnih reči i rečenica da mu ni „Gugl“ nije bio ravan. Cinik sa posebnim smislom za humor. Privilegija je bilo svako druženje sa gospodinom Arsenom, kao i što je privilegija bila od njega učiti i upijati svaku izgovorenu rečenicu. Iskreno saučešće porodici i prijateljima gospodina Arsena.
Vlado Georgiev: Bio je veliki car - Počivaj u miru, Arsene Dediću. Veliki car koji je obeležio jedno vreme i napisao mnogo predivnih pesama.