Đorđe Marković: Despot je simpatični luzer kog je bog pogledao
"Šifra Despot" je autentična i drugačija, a iznad svega naša priča, jer i mi živimo na trusnom i nestabilnom terenu i samo gledamo da sačuvamo živu glavu
Alo!/Dejan Briza
Uprkos činjenici da glumac Đorđe Marković ima bogato iskustvo u pozorištu, domaća publika upoznala ga je tek u seriji "Šifra Depost", u kojoj tumači naslovnu ulogu. U razgovoru za "Alo!" Đorđe otkriva koliko mu prija novostečena slava i rad sa kolegama Brankom Šelić i Raletom Milenkovićem, ali i koliko je kastinga morao da prođe da bi dobio ulogu u projektu porodice Bajić.
Prvi put sarađuješ sa Bajićima, kakvi su ti utisci?
- Nakon sedam meseci, koliko već snimamo seriju, na neki način smo postali porodica. Dosta toga znamo jedni od drugima, a ovo je neka vrsta testa izdržljivosti, trpeljivosti, ali i prepoznavanja potreba onog drugog, koji u tom trenutku može da bude i razdražljiv. U ovih sedam meseci kao da nam se dogodio ceo jedan život sa svim svojim amplitudama i obrtima. Ovo je velika avantura, tokom koje smo uspeli da ostanemo u dobrim odnosima, uz kvalitetan rad i međusobno uvažavanje. Hvala porodici Bajić na šansi, ali i mogućnosti da radimo.
Kako si dobio ulogu?
- Kastinzi su trajali dva meseca, a prošao sam šest ili sedam krugova, ako ne i više. Mnogo toga se merilo i analiziralo, a to je dobar primer kako bi inače odabir glumaca u Srbiji trebalo da izgleda. Radoš je audicijama pristupio s oprezom do samog kraja, ali možda i sa bojažljivošću da li sam baš ja čovek koji sve može da iznese. Pogotovo što se pred Despota stavljaju i dramski i komični izazovi, što ovu ulogu čini zahtevnom i mentalno i fizički.
Branka i Rale su kao šesnaestogodišnjaci
Kakva je bila saradnja sa Brankom Šelić i Raletom Milenkovićem, koji vam igraju roditelje?
- Rale je vrcav duh, baš kao i Branka, koja je predivna, a oboje su otkrovenje za mene. Oni su vitalni, duhoviti i podstrek na svaki način, jer kao da imaju 16 godina, duhom i mentalno. Ali najbitnije je da su to ljudi od kojih se uči. Branka je divan savetodavac i neko ko je na izvoru informacija kada je reč o stranoj produkciji, dok Raletu ne manjka znanja o poeziji i književnosti. To su bogati ljudi i zadovoljstvo mi je da radim sa njima.
Jedan si od retkih glumaca koji su konstantno na snimanju. Kako izdržavaš takav tempo?
- Repertoar situacija i emocija u kojima Despot pliva je ogroman, pa je najviše zbog toga uloga veoma zahtevna. U seriji pratimo njegov život i sudaranje sa ostalim akterima, njegove avanture... Gledamo kroz sve što prolazi i prisustvujemo njegovom pročišćenju, padu, uspehu, nadi, razočaranju... Taj tempo je zahtevan.
Šta ti je bilo važno da preneseš publici?
- Težio sam, a nadam se da se to vidi na ekranu, da dođem do spontanosti, neposrednosti i prirodnosti. Despot je jedan od nas, netipičan predstavnik društva, sa svim moralnim vertikalama i osobinama koje su retke za ovo vreme. Zato i strada, često je u koliziji sa sobom, traži se, ali se ne nalazi. On je simpatični luzer kog je bog pogledao da sačuva živu glavu do kraja. Usput mu se svašta događa i izlazi sav izranjavan i sa ogrebotinama. Hteo sam da pokažem jednog čistog čoveka.
Despot ulazi u bezizlazne i često opasne situacije, da li pamtiš neku anegdotu sa snimanja?
- Bilo je vratolomija, ali sam sačuvao glavu. Nisam padao, ali smo se smrzavali. Svaki dan je pun anegdota, jer se smenjuju kao na traci i uvek se desi nešto. Sada se trudim se da upoznam ekipu iza kamera i da u njoj prepoznam vredan materijal za imitaciju i građenje karaktera.
Da li si uspeo da sabereš utiske i dobiješ povratnu reakciju?
- Komentari su uglavnom pozitivni i ljudi su zadovoljni jer mogu da vide nešto novo i drugačije. Kada gledam seriju, najpre vidim kvalitet, vidim propust, vidim ono što bi trebalo da se dotegne, ali to je normalno. Mislim da je "Šifra Despot" autentična i drugačija, a iznad svega naša priča, jer u njoj imamo pomeranja u žanrovskom smislu, od farse i komedije, burleske, pa čak i vodvilja, do socijalne drame. Život u Srbiji takođe prolazi kroz razne žanrove i svedoci smo da smo uvek na trusnom i nestabilnom terenu i samo gledamo da sačuvamo živu glavu.
Da li su počeli da vas prepoznaju na ulici?
- Da, i to uglavnom klinci, traže autograme, ali i starije gospođe. Bake i unuci, da tako kažem.