Ispunio sam tati poslednju želju, a onda je umro!

Dočekao je da na poslednji dan vidi svog sina Bojana, koji je doputovao iz Rusije gde živi i radi kao sveštenik.

- Pre nedelju dana mi je obećao da će ostati živ, dok ja ne stignem u Srbiju da se oprostimo. Znao je da ne mogu ranije da dođem. Ispunio je to obećanje – rekao je Bojan dodajući da je ocu očitao molitvu nakon ćega je on preminuo.

On je takođe dodao da njegovog oca nisu hteli da prime u bolnicu iako je bio teško bolestan. Govorili su da je zdrav iako je bio u vidno lošem stanju.

Njegova ćerka Dijana kaže da je u decembru prvi put pokazao znake slabosti.

- Imao je nelečeni dijabetes, a povrh toga znao je i da se najede kolača. Tada bi mu skočio šećer i razum odlutao. Do poslednjeg trenutka želeo je da piše. U januaru mu je bilo bolje, te je počeo da sprema novi roman o druženju dva despota Stefana Lazarevića i Đurđa Brankovića. Vid ga je skoro napustio, pa smo se dogovorili da on diktira, a ja da prekucavam. Eto, nismo stigli tu želju da ostvarimo – rekla je Dijana Topolac.

Raša je u poodmaklim godinama ovladao grčkim, a i pisce drugih nacija čitao je u originalu. Njegova formula sreće funkcionisala je besprekorno, a onda je došla usamljenost. Jednom prilikom je za sebe rekao:

"Ja sam bio donedavno srećan čovek, a onda mi je umrla žena. To je bio težak udarac, bili smo zajedno 55 godina, to je jedan život. Sad se osećam kao na godišnjem odmoru iz paklene kuće smrti , još sam živ, nisam u kući smrti gde mi je žena", pričao je Raša.