Miloš Biković otkrio šta mu je brat monah rekao kada je postao najpopularniji glumac na Balkanu
"Kada je moja slava premašila sve ono što sam očekivao, sećam se da mi je brat rekao: "Sada više nisi bitan samo ti. Sada si postao simbol"."
Dejan Briza/Alo!
Miloš Biković važi za jednog od najpopularnijih glumaca srpske kinematografije čija je slava prešla granice naše zemlje. U Rusiji odavno uživa status megazvezde, a sada je prvi put naširoko govorio o svom odnosu s porodicom, ali je otkrio i u kojim se to situacijama obraća svom bratu monahu za savet. Miloš je otkrio i da je od prvog velikog honorara kupio stan svojoj mami.
- Moj brat je otišao u manastir kada je imao 22 godine, a studirao je s potomcima ruskih emigranata koji su došli u Srbiju nakon Oktobarske revolucije. Važno mi je da kažem da s njim pričam kao sa bratom, ali se uvek setim da je on ipak monah koji je svoj život posvetio Bogu. Ponekad, u razgovoru poželim da mu protivurečim, ali umesto toga, uvek mu kažem: "Razmisliću o tvojim rečima" - ispričao je Miloš i objasnio zbog čega se njegov brat odlučio da život provede u manastiru.
- Objasnio mi je da nikada nije osetio takvu punoću života i da ju je pronašao jedino u dodiru sa Bogom - kaže glumac i dodaje:
- Kada je moja slava premašila sve ono što sam očekivao, sećam se da mi je brat rekao: "Sada više nisi bitan samo ti. Sada si postao simbol." On je na neki način počeo da mi se divi, iako ja to nikada nisam očekivao jer je to neobično za jednog monaha. On dobro zna koliko i kada se ja lomim i sumnjam u sebe - ispričao je Biković za rusko izdanje magazina "Esquire" i dodao da je njegova majka imala drugačiji pristup.
- Njoj moj uspeh nije mnogo važan. Verovala je da ću postati glumac, ali me nije preterano hrabrila u tome. Kada je moja karijera počela da ide uzlaznom linijom, ona me je podržala - priča Biković i otkriva šta je majci kupio od prvog velikog honorara.
- Stan u Beogradu, a pre toga sam joj iz Rusije doneo krznenu kapu, koja joj se mnogo dopala. Njoj pokloni nisu toliko važni. Odrastao sam na Karaburmi, a često smo se selili jer nismo imali svoj stan. Moja porodica je nekada bila veoma bogata, a nakon Drugog svetskog rata zbog nacionalizacije smo sve izgubili. Tata je bio direktor velike austrijske firme i zarađivao je dosta novca, ali ja nisam osetio taj lagodan život. Moj brat jeste - rekao je glumac i objasnio da ga prve uspomene na detinjstvo podsećaju na ratove, inflaciju i prazne rafove u prodavnicama.
Crnogorci su bili Srbi, sada menjaju i pismo i religiju!
- Balkan je i dalje bure baruta. Niko više ne ratuje, ali je situacija veoma jasna. U hrvatskim gradovima i dalje je zabranjeno koristiti ćirilicu, i dalje se razbijaju automobili sa srpskim tablicama. Na Kosovu, Albanci uništavaju srpske proizvode, a u Makedoniji su se sukobi preselili u parlament. U Podgorici su ljudi čak izašli na ulice, nakon što je usvojen zakon o poreklu crkvene imovine. Država hoće da otme nasleđa Srpske pravoslavne crkve jer ne može da je kontroliše. Žele da naprave svoju crnogorsku crkvu, i da stvore svoj narod iako se pre 10 godina većina Crnogoraca deklarisala kao Srbi. Promenili su pismo, religiju, a sad su napravili i crkvu.
- Srbiji ne treba Evropska unija - Srbija ni sada nije blizu Evrope, a sadašnja situacija podseća na onu koja je svim srednjoškolcima poznata. U svakoj školi postoji grupa popularnih dečaka - to su oni koji imaju najskuplje patike. Ne možete da budete deo ekipe sve dok i vi ne nabavite takve patike. S druge strane, da li je nama to neophodno? Mi treba da razvijamo naše ekonomske, ali i duhovne potencijale - rekao je Miloš.