Naša glumica preživela pakao: Od straha za goli život osedela preko noći! (VIDEO)

Jugoslovensku glumicu Belu Rohel Frajnd, poznatiju kao Rahelu Ferari publika pamti po mnogim ulogama, kojih je imala preko 100, a najzapamćenija je po roli Mitine majke u filmu "Tesna koža"

Rahela Ferari je ostavila neizbrisiv trag u jugoslovenskoj kinematografiji, a malo ljudi zna da je imala težak život, koji je ličio na pravu dramu.

Rođena je u Zemunu, u siromašnoj porodici, u kojoj je samo majka radila, a proživela je pravu torturu od strane Nemaca jer je bila Jevrejka.

- Često sam razmišljala o sebi i pitala se: Gde je to počelo? Ja sam rođena u siromaštvu. Ti Jeverji kad su siromašni, čini mi se da nema veće bede od jevrejskog siromaštva. Moja mladost, to je zemunska periferija. Detinjstvo bez igračka, bez ičega. Izađem na ulicu, idem uz plot, čučnem i posmatram. Mrave. Tu se razvijala moja mašta: znam dobro, sama sam sebi pričala priče, izmišljala ih o tim majušnim mravima, te oni sad idu kući, te sad se šetaju, trče, nabavljaju hranu, žure kućama, i ja sam se igrala s njima- pravila im razne prepreke. Stavim traku pa im preprečim put, ili napravim most, ili ih skrenem na drugu stranu: bilo je to moje malo pozorište diznijvskog tipa- prisetila se Rahela svojevremeno detinsjtva.

Za vreme okupacije tokom Drugog svetskog rata, život beogradskih Jeverja od samog početka bio je strašan. Kretanje im je bilo ograničeno, nosili su žute trake oko ruke, a potom su počele deportacije.

Kako bi izbegla tu sudbinu, Rahela je pokušala da se sakrije. Počela je da se skriva po podrumima i tavanima na periferiji Beograda kod bilo koga ko je bio voljan da je primi, nekad i u zamenu za novac.

Jedno vreme je boravila u Žarkovu, predstavljajući se kao vojvođanska glumica Ruža, sve dok jedne kobne noći nisu zakucali na vrata Gestapovci. Pomirivši se sa svojom subdinom Rahela je krenula ka vratima, a odjednom je naletela komšinica Smiljka, koja je jedino znala glumičin identitet.

– Ružo, kaži dragička, dobila si poziv iz pozorišta u Pančevu. Primili su te – povikala je Smiljka bacivši se Raheli u zagrljaj, a ona je nastavila sa glumom jer je odmah shvatila situaciju.

U opštem metežu agenti su zaboravili da je legitimišu, a glumica je zbog pretpljenog straha, bukvalno osedela. Sledećeg dana preselila se na jedan tavan na Cvetkovoj pijaci, gde je i ostala do oslobođenja 1944. godine. Nakon rata, nastavila je da se bavi glumom, sedamdesetih godina uzela je pomenuto umetničko ime, po kojem je pamti čitava Jugoslavija.

O njenom životu, naročito tokom Drugog svetskog rata, napravljena je predstava "Rahelina kutija".

Poslušajte ispovest glumice o begu za život nakon policijskog časa u vreme Drugog svetskog rata: