Pre Dragana Nikolića, Milena Dravić je volela ovog čoveka! (FOTO)

Na jučerašnji dan, 12. juna 1969. godine preminuo je jedan od bardova jugoslovenske režije – Vojislav Kokan Rakonjac. Do danas je ostao jedan od najsubverzivnijih reditelja, a njegovi filmovi svojom provokativnošću, kritikom i razotkrivanjem lažnih zavesa ovdašnjeg društva i sistema i danas bi mogli da nose etiketu “nepodobni”. Možda u tome treba tražiti razloge zašto je ovakav talenat i izuzetan angažovani stvaralac koji se svojom umetnošću borio za društvo koje će imati više svesti, ostao pomalo skrajnut i zaboravljen.

U pitanju je reditelj koji je za svojih osam godina karijere snimio četiri kratka filma i šest dugometražnih. Njegove priče su centralne i u omnibusima „Grad“ i „Kapi, vode, ratnici“. Dva filma u kojima je učestvovao bila su zabranjivana; kratkometražni „Zid“ (nezvanično) i omnibus „Grad“, jedini zvanično zabranjeni film u istoriji Jugoslavije.

Ali najkontroverzniji filmovi njegove karijere nalaze se van ovih zabrana. U pitanju su filmovi koji su tihim putevima sklonjeni iza paravana. Filmovi „Izdajnik“, „Klakson“, „Pre istine“ i „Zazidan“ su oni koji nikada nisu ni imali pravu distribuciju. Loše kopije ovih filmova, onda kao i danas, aktivno pripadaju samo domaćem piratskom kolekcionarstvu.

Rakonjac je potekao iz Kino kluba Beograd i bio bard istog. Bavio se pedagogijom, sam snimao, montirao filmove, pomagao drugim autorima kao kreativni savetnik ili asistent, pisao scenarija. Interesantan je i njegov izlet na Televiziju Beograd gde je uradio zanimljivi serijal za decu „Laku noć, deco“ sa glumicom Milenom Dravić, sa kojom je bio u braku sve do svoje prerane smrti.

Prema pisanju tadašnje štampe Kokan Rakonjac je bio slika i prilika pravih beogradskih momaka- naizgled vrlo grub, privlačan za devojke, ali potpuni zanesenjak za film. Bio je u centru tadašnje boemštine. Poznavao je iz sveta umetnosti svakoga ko je trebalo da se poznaje i sa svakim je umeo da uspostavi kontakt.