Voja Mirić
Printscreen
Voja Mirić

Printscreen

Voja Mirić, Foto: Printscreen

Napustio nas je Voja Mirić (1933-2019), glumac koji je ostvario veliki broj uloga u zlatnom dobu naše kinematografije. Uprkos popularnosti, sredinom osamdesetih napustio je glumu i povukao se u miran život.

PROČITAJTE JOŠ:

Glumac Voja Mirić je u zlatnim godinama naše kinematografije ostvario veliki broj uloga. Ipak, film "Derviš i smrt" i uloga Ahmeda Nurudina posebno su u pamćenje starijih gledalaca utisnuli njegov markantni lik. Uprkos popularnosti, sredinom osamdesetih napustio je glumu i povukao se u miran život, daleko do svetlosti pozornice i filmskih reflektora.

Na scenu je stupio čudnom igrom slučaja: kao gimnazijalac kruševačke gimnazije otišao je s prijateljem na probu nove predstave gradskog pozorišta i dobio ulogu - starca od osamdeset godina. Ubrzo se s bratom preselio u Beograd, upisao u "Abrašević", a onda i na Akademiju:

"I tu sam slučajno došao. Želeo sam da studiram građevinu ili arhitekturu, moji su hteli da budem pravnik, a ja otišao na glumu", pričao je kasnije.

Diplomirao je u klasi profesora Tanhofera, počeo u novosadskom pozorištu, ali je posle odsluženog vojnog roka nastavio u Beogradskom dramskom, da bi se na kraju otisnuo u "slobodnjake". Na filmu je odigrao pedesetak uloga (desetak glavnih), 1964. godine osvojio je Srebrnu arenu za film "Službeni položaj" Fadila Hadžića, a deset godina potom i Zlatnu arenu za "Derviš i smrt" Zdravka Velimirovića.

Za mnoge je neočekivano, suviše rano, odustao od glume. Posle prestanka umetničke karijere pokazao je dobre organizatorske sposobnosti u Pozorištu na Terazijama, a potom i kao direktor "Ineks filma".

"Došle su nove generacije, zaista izvanredne, ona iz češke škole, rediteljska, koja je, naravno, imala i svoju generaciju glumaca. Mi smo bili već stariji. A onda je došlo i do smanjenja posla", jednostavno je objasnio u jednom novinskom razgovoru svoje razloge odlaska sa scene Voja Mirić, mirni i jednostavni čovek koji je za sebe nekom prilikom rekao i ovo:

"Nikada se nisam mnogo oduševljavao, niti me je bilo šta u životu moglo da obeshrabriti..."