Glumica Tamara Šustić o seriji "Preživeti Beograd" na TV "Pink"

Harizmatičnoj glumici Tamari Šustić pružila se prilika da zaigra jednu od glavnih uloga u seriji "Preživeti Beograd" i pokaže svoje glumačko umeće.

Pre ove uzbudljive priče o devojkama iz provincije koje su došle da osvoje srpsku prestonicu, gledali smo je u serijama "Psi laju, vetar nosi" i "Grupa". Kako je najlakše preživeti Beograd i u kojoj ulozi bi volela da se oproba, kao i to kojih se scena sa snimanja rado seća i prepričava, Tamara otkriva za "Alo! TV".

Šta vam se najviše dopada kod lika kojeg tumačite?

- Kod Nevene volim najviše izraženu pravdoljubivost. Mislim da sličnosti nisu postojale kada sam prvi put pročitala scenario, ali radeći na ulozi prepoznala sam neke zapisane momente koji su me se ticali.

Koje su studentske muke teže, nauka ili ljubavni jadi?

- Nauka se da naučiti, zaboraviti, pa ponovo naučiti. Ljubavne muke ne mogu tako lako da se zaborave, one postanu deo nas i idu sa nama gde god krenuli.

 

Serija je posvećena mladima. Koliko je po vašem mišljenju postignuta edukativna nota priče?

- Smatram da je Đorđe Milosavljević napisao jednu zanimljivu priču o cvetovima koji su se, u želji za rastom, otisnuli iz svojih domova i otišli u veliki grad. Mislim da je priča napisana sa edukativnom željom i prepoznatljiva je.

 Koja scena vam je ostala u sećanju i rado je prepričavate?

- Momenati koji su na mene ostavili najveći utisak jesu snimajući dani sa Mirom Banjac. Uz nju, riznicu znanja, iskustva i mudrosti mlad čovek može samo da dobije nešto što će mu služizi u ovom poslu do kraja života. Jedan dan nam je pričala o nama samima, o mladim glumcima. Uočila je našu rastrzanost i žurbu, prisutnu površnost među mladim ljudima, ali nas nije osudila, već nam je dala savet kako da se borimo sa tim i kako je bitno da prepoznamo momenat kada se površnost uvlači u naš rad. Bitno je da mi sami oslušnemo sebe i vidimo na koliko frontova mozemo da budemo u isto vreme. 

Da li ekspanzija novih TV serija može lako i brzo da potroši mlade glumce?

- Mislim da može, mlad glumac treba da bude pažljiv. Podložani smo promenama svakog dana, mislim da su naši stavovi veoma promenjivi, a to je zato sto još uvek nemamo tu mudrost koja se stiče iskustvom. Mislim da treba da budemo vrlo oprezni prema sebi u ovoj ekspanziji i brzini snimanja, za svaku ulogu je potrebno vreme da se ona razume.

Koji se grehovi Beogradu praštaju, a na koje nikada ne treba pristati?

-Za mene je najveći greh izgubljeno vreme, potrošeno u dosadi i nedelanju, nemam utisak da treba gradovima da se prašta već ljudima koji ga čine, a sam Beograd je ispunjen lepim ljudima, još nisam morala nekom nešto da praštam. Ne treba gubiti svoj karakter i ono što si poneo iz kuće, na to ne treba pristati.

Kako se lakše preživljava Beograd – boreći se protiv njega, ili je pametnije popustiti mu?

-Mislim da ničemu ne treba popuštati, treba posmatrati, biti otvor prema svemu, ali uvek imati svoj stav i na osnovu njega odlučiti da li popustiti ili ne.

Kakvu ulogu priželjkujete?

-Volela bih da tumačim neku ličnost koja je živela pre nas i tokom svog života učinila nešto veliko za čovečanstvo.