Američki vojnik došao u Beograd pa otkrio šta je doživeo! A tek da čujete šta je rekao za Srbe!

Beograđani su donedavno bili svedoci paljenja i dizanja u vazduh automobila ispred Skupštine, nadletanja vojnih aviona i oružanih akcija Mornaričkih foka po Slaviji, a razlog svemu tome bila je američka serija "SEAL Team", koju su tri nedelje snimali u našoj prestonici.

Glavni glumac i izvršni producent Dejvid Borijanaz, kod nas poznatiji kao FBI agent Sili But iz serije "Bouns" ili po ulozi Ejndžela u serije "Bafi, ubica vampira", govorio je u intervjuu za Kurir zašto se baš odlučio za našu zemlju kao lokaciju za snimanje treće sezone, šta ga veže za ovo podneblje, kao i kako je ovde izgledalo snimanje.

 

Vi ste glavni lik u seriji, predvodnik i vođa tima Mornaričkih foka. Da li može da se poredi odgovornost tog lika sa odgovornošću koju imate kao glavni glumac i producent?

Ima dosta sličnosti. U lik vođe Bravo odreda unosim ono što sam naučio za ovih 20 godina bavljenja ovim poslom. Trudim se da održavam balans. Imam sjajan tim i veoma smo bliski. Ogromna je odgovornost održati sve te ljude na okupu i omogućiti da svi funkcionišu kao jedan, kako u seriji tako i na setu.

Kakav je vaš lik Džejson Hejz?

Džejson Hejz je veoma fokusiran, prvoklasni vođa tima koji se uvek trudi da donese pravu odluku. On vodi obučenu ekipu kroz neke od najtežih i najopasnijih misija na svetu. Na početku treće sezone ga zatičemo samog nakon što je izgubio ženu i decu. On je pravi alfa muškarac koji ima tačno zacrtan cilj kome teži. Međutim, kada je van posla, on mora da se suoči s posledicama modernog društva, šta ono odnosi i šta mu uzvraća, odnosno ne uzvraća za ono što on za njega čini. Hejzu najteže pada to što kad se odvoji od posla, u kome je uspešan, shvata da je zaista usamljen.

Zašto ste odlučili da baš Srbija bude jedna od lokacija?

Kad smo počeli da radimo na seriji, želeli smo da je snimamo na različitim lokacijama širom sveta. Uslovi u Srbiji su nam zaista odgovarali, ljudi su od početka s nama vrlo gostoljubivi, Vlada nam je izašla u susret maksimalno za sve. Prezadovoljni smo. Sklopili smo sjajno partnerstvo.

Vučete slovenske korene. Šta je za vas lično značilo da dođete ovde?

Da, mogu reći da sam delom Sloven jer mi je majka Čehoslovakinja. Kad sam došao ovde, trebalo mi je vremena da upijem energiju ovog malog, unikatnog mesta, da se naviknem na gostoljubive ljude, prave domaćine. Dobili smo sve što smo tražili, sve što nam je bilo potrebno i nikome nije ništa teško da uradi. Zaista sam zadivljen. Što se tiče mojih korena, prvi put sam u ovom regionu i najviše sam oduševljen, pored svega ovog što sam rekao, povrćem i voćem - ono kao da nije sa ovog sveta. Bio sam blagosloven što sam imao gospodina koji mi je kuvao. On je koristio mnogo organske i domaće hrane iz različitih delova Srbije. Baš su me razmazili sa svim tim divnim povrćem i hranom uopšte. Ako se dotičem toga, onda se dotičem i svojih korena, zar ne? Probudili su mi se koreni!

Da li ste znali nešto o Srbiji ranije?

Ne, baš ništa. Znao sam otprilike šta ste prošli u prošlosti, ali ništa više od toga. Od kada sam ovde, saznao sam mnogo. Mislim da ima mnogo toga da se nauči i istraži, i što se više krećem, više o vama saznajem. Zaista sam fasciniran ovim gradom i ljudima.

Da li je istina da vam je prvi auto u srednjoj školi bio "jugo"? Kako ste reagovali kad ste ga videli ovde u Srbiji?

Da, istina, to su prva kola koja su mi roditelji kupili. Prva kola koja sam vozio do škole i nazad. Bila su užasna, moram priznati (smeh)! Konzerva na točkovima, stalni miris benzina... Moja mama je uvek govorila: "Ako išta, bar te odveze i vrati. Imaš kola, služe svrsi, bolje nego da ideš busom". A onda ga je tata preprodao i sećam se da je tada rekao da je to najbolji odnos vrednosti i cene ikada postignut. Shvatio sam da ovde još uvek mogu da se kupe. A za tog "juga" koji sam video na setu vlasnik mi je rekao: "Ako uspeš da ga upališ, tvoj je" (smeh). Bilo mi je to baš simpatično!

Veoma ste angažovani u poslednje vreme. Kako sve postižete?

Mogu reći da sam radoholičar. Zaista ne razmišljam mnogo na duge staze, više o tome da uživam u trenutku i kako se to reflektuje na moj posao. Ne razmišljam o vremenskim okvirima koji su mi dati, jer tako ne bih postigao ništa. Srećan sam što se do sada odvijalo sve na vreme. Za to mogu da se zahvalim ljudima s kojim sarađujem, svi oni su me inspirisali da radim svoj posao najbolje što mogu.

Da li ste pokazali svojoj deci ulogu u seriji "Bafi, ubica vampira"?

Imam sedamnaestogodišnjaka, ne verujem da je gledao mnogo, a ćerka mi ima 10 godina, mislim da je za nju to i dalje previše strašno. Ali mislim da znaju da sam igrao vampira u toj popularnoj seriji. Nismo nikad uticali na njih što se tiče ukusa i želja. Radiće šta žele. Sin već sada pokazuje umeće u računanju, mislim da će biti biznismen (smeh), a ćerka jaše konje. Videćemo kuda će ih put navesti.

Sad ste uspešni glumac, da li ipak pamtite skromni početak i vreme kada ste spavali na tuđem kauču?

- Uvek, svaki dan. Razmišljam o vremenu kada sam radio sve da dobijem posao, nosio svoj CV i zavisio od raznih ljudi. Čistio sam im kancelarije, donosio hranu... Uradio bih sve što mogu samo da budem primećen. Ne prođe dan kada ne pomislim na to, i to me drži na zemlji i daje mi podstrek da se još više trudim.

Kakav je utisak na vas lično ostavila ova serija?

Ova uloga će biti značka koju ću ponosno nositi jer predstavlja ljude koji čine veliku stvar za našu zemlju. Zato se trudim da sve uradim kako treba. U timu se nalaze i bivši vojnici. Sjajna ekipa radi na ovom projektu, od scenarista, fotografa, scenografa... Zaista me inspirišu. Važno mi je da svi uložimo trud da dobro predstavimo ljude koji odlaze u misije ne znajući da li će se kući vratiti živi, kao i one koji kad se vrate imaju posttraumatski poremećaj, ili one koji ne znaju kako će ih društvo prihvatiti, pa često ne dobiju ništa i ostanu na ulici. Velika je odgovornost na nama da osvetlimo sudbine tih ljudi i šta se njima dešava kad se vrate.

Ponekad mislimo da je gluma laka stvar, ali evo sad smo prisustvovali setu kada je bilo veoma zahtevno izvesti scene i ponavljati ih mnogo puta. Kako vi to podnosite?

Da, ume da bude jako teško. Nekada kao i muzičar ne možete da pogodite sve note - u pitanju je mnogo vežbe, sinhronizovanja... Moramo biti u kondiciji, a pored fizičkih vežbi, neophodne su i mentalne. Mora postojati maksimalna disciplina i balans. Zaista je zahtevno. Ali zaista i vredi, jer je ovo možda najznačajniji projekat koji sam do sada radio.

Vaša serija "Bouns" je u Srbiji veoma popularna. Kakav je osećaj doći u malu zemlju koja je samo tačkica na mapi i shvatite da ste toliko popularni?

Mala tačka, ali veliko srce! (smeh). Da, to sam i ja čuo. Neverovatno! Na ulici me svi prepoznaju kao Silija Buta. Nikada ne razmišljam i ne opterećujem se slavom. Živim kao i svi drugi. Nikada nisam razmišljao da to što sam popularan znači da sam drugačiji i poseban. Radim svoj posao, upoznajem ljude, nekad poziram za sliku, ali se nikad time nisam opterećivao.

Šta je za vašu karijeru značila uloga Silija Buta?

Serija "Bouns" je odlična, veliki uspeh za celu ekipu i čast je biti deo serije koja je bila jedna od najduže emitovanih na Foksu. Uživao sam igrajući Buta. I za tih dvanaest sezona ne bih ništa promenio. Ponosan sam na tu ulogu i smatram to velikim ličnim uspehom.

Pogledajte BONUS video:

Jedna je od NAJBOGATIJIH ŽENA sveta, a nekada je umesto haljina nosila džakove za krompir!