KOLUMNA MILIZAM Biće hitova i bez Marine, ali karijera neće!

Vest o smrti najpoznatijeg i najuspešnijeg tekstopisca savremene regionalne muzičke scene Marine Tucaković došla je očekivano. Primili smo je uz onaj uzdah olakšanja u koji staje molitva da joj zemlja bude laka, a duša nađe mir. Poslednje tri godine izveštaji o njenom zdravstvenom stanju bili su vesti, okidači za reportaže, a ona sama ekskluzivni gost gde god bi se pojavila ili dala izjavu jer nije volela medije ni onda kada je sve bilo u najboljem redu.

Marina Tucaković spada u red domaćih selebritija koje nisam upoznao lično. Esnafski rečeno, radili smo u dva navrata. Prvi put kada sam kao student novinarstva pisao članak za fakultetsku nagradu „Borivoje Mirković“ sa temom „Folk tranzicija“. Posvetio sam joj veliki deo tog istraživačkog rada i zatražio njenu izjavu. U to vreme, iako su postojali mobilni telefoni, velika i originalna Marina javljala se samo na fiksni aparat. Imao sam broj, ali izjavu mi nije dala, nije imala vremena jer je radila album „Gore od ljubavi“. Drugu put smo razgovarali putem mobilnog telefona mesec i po dana pred njenu smrt kada je, uprkos teškom izgovaranju reči i pauzama koje su činili duboki uzdisaji i izdisaji vazduha, bila duhovita i strpljivo odgovarala na moja pitanja šta bi se desilo kada bi se na osnovu njene priče snimio film o domaćoj estradi i njenim junacima. Pre nego što neko stvarno reši da snimi film o Marini i odluči da ulicu nazove po njoj, odmah da napišem da ona po svom nenametljivom ponašanju u medijima uprkos realnoj moći koju je imala u šou-biznisu zaslužuje pozorišnu predstavu, a umesto ulice njeno ime treba da nosi nagrada koju će neko od estradnih udruženja koja decenijama ništa ne radi utvrditi i dodeljivati je na godišnjem nivou bar za hit godine, ukoliko nisu kadri da je uz novčanu nagradu dodele mladom i perspektivnom tekstopiscu. Nemojte da nisam predložio.

 

 

Smrt kraljice reči koje se pevaju je veliki gubitak za regionalnu muziku, ali biće hitova i bez Marine, ali bez nje neće biti karijera! Marina je bila više od tekstopisca. Dok je nekima davala pesme od kojih su decenijama živeli, drugima je davala muzičke identitete, a reči koje im je stavljala u usta bile su zapravo zvezdana prašina kojom ih je posipala. Dok je unapredila karijere Lepe Brene, Zdravka Čolića, Generacije 5, grupe Magazin, Severine, Ane Bekute, Dragane Mirković, Jelene Karleuše, Vesne Zmijanac, Mileta Kitića, Indire Radić, Dare Bubamare..., direktno je odgovorna za uspeh grupe Zana, O. K. benda, Harisa Džinovića, Željka Samardžića, Olivera Mandića, Viki Miljković, Cece Ražnatović, Snežane Babić Sneki, koja je smislenu pesmu i hit imala samo dok je s njom srađivala, Ane Nikolić, Džeja Ramadanovskog, Željka Šašića, Saše Matića..., nemoguće je da se setim svih koje je stvorila baš ona. Pored izvođača stvarala je i kompozitore, a sa njima i nove muzičke žanrove. Zbog saradnje sa njom ekstremno su postali traženi i popularni na prvom mestu njen suprug Aleksandar Radulović Futa, zatim Aleksandar Milić Mili, Aleksandar Perišić Romario i na kraju Damir Handanović. Zahvlajujući njenim savetima raširila je autorska krila Leontini Vukomanović i Jeleni Galonić, koje su postale uspešni tekstopisci. Samoinicijativno je razvijala zdravu konkurenciju hvaleći rad svih svojih kolega.

Mama, kako su je zvali svi estradni poslenici, bila je sinonim za izuzetno skupu pesmu, ali i garanciju da će biti hit. Marina Tucaković je bila revolucionar domaće muzike. Svakome sa kim je sarađivala napisala je bar jedan megahit! Pisala je drugačije i originalnije, u pesmu je, nezavisno od žanra, uvela žargon, savremenu temu, psovku, i bila hroničar globalnog doživljavanja ljubavi koja joj je bila večita inspiracija. Napisala je preko 6.000 pesama, i među njima svako od nas voli bar jednu, čak i kada ne zna da je ona autor. Pisala je songove i za filmove. Pratili su je tračevi da ne piše sama, već i da pored saradnika koje potpisuje na kilogram kupuje tekstove od talentovanih klinaca koje posle uklapa i prodaje za velike pare. Velike ljude u šou-biznisu uvek prate veliki tračevi.

Marina Tucaković ostaće upamćena po šuškavom glasu, duhovitosti, nepogrešivom osećaju za hit i ležernosti u ponašanju. Specifičan modni stil bio je jedan od njenih zaštitinih znakova.

Privatni život obeležila je velika tragedija posle koje u Marininom životu ništa nije bilo isto. Zadovoljstvo i uspeh u poslu nisu praćeni i porodičnom srećom. To se na njoj ipak nikada nije videlo. Te 2008. godine odlučila je da još više ne zauzima medijski prostor. U emisije je odlazila onda kada je morala, a svoj bol i tugu pričala je u pesmama koje su pevale njene zvezde. Pesme joj tada postaju ozbiljnije, a boje u njima tamnije. Na specifičan način piše ljubavne, ali i društveno angažovane pesme koje izazivaju suze i ponekad smeh.

Kao fenomenolog šou-biznis situacije u savremenoj Srbiji odgovorno tvrdim da neki izvođači bez njenog pera neće imati šta da pevaju. Zvuči preozbiljno, ali živi bili pa videli. Marina je znala mere srca i duše onih kojima je pisala, po tim merama je kreirala i šila!   

Ako mene pitate, Marina Tucaković nije umrla od raka ili korone, umrla je od tuge za sinom Milošem.

U masi fenomenalnih najviše volim ova dva stiha koje je napisala: „Drži me za ruku, ne drži me za reč“ i „Uspavao sam te duboko ispod grudi, a srce blizu je pa te stalno budi“.  

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI