REZOVI NA DUŠI SU DUBOKI Ana Nikolić progovorila o prethodnoj godini, pa dodala: Rasta i ja ćemo uvek biti povezani!
Pop zvezda Ana Nikolić otvorila je dušu u razgovoru za gorepomenuti portal i osvrnula na sva dešavanja iz 2021. godine, medijske ratove, današnje muškarce, odnos sa Stefanom Đurićem Rastom, vaspitanje svoje ćerke Tare, lične želje, ali i bol za ocem koja nikada neće proći.
Kakva ti je 2021. godina bila?
E-stock/Časlav Vukojičić
- Nemam šta da sumiram, ne želim da je sumiram, kao da se nikada nije ni desila! Jedina lepa stvar koja mi se desila ove godine jeste jedna saradnja, a sve ovo ostalo... Želim da što pre zaboravim i ovu, i prethodnu godinu, kao da se nisu ni desile. Imam tu moć, da selektivno pamtim. U suprotnom bih završila u "Lazi Lazarević", da pamtim sve te ružne stvari, jer mnogo ih je bilo ove godine. Ovo je vreme smrti! Rezovi na duši su jako duboki... Ako bih sve pamtila, onda bih poludela. To je moja podvesna odbrana - ne želim da znam, ne želim da se sećam... A naravno da se svega sećam. Ne treba potiskivati, ali mnoge stvari treba zaboraviti, ne živeti u prošlosti.
Je l' te neko povredio ili razočarao?
- Bilo je dosta ljudi koji su me razočarali, povredili, ali imam tu osobinu kao Vaga da se pretvorim u predmet, na primer - lampu. Za takve sam zauvek lampa!
Ove godine često si ratovala sa "hejterima" na društvenim mrežama.
E-stock/Časlav Vukojičić
- Ratujem ja stalno! Ja stvarno ne znam odakle su ti ljudi i zašto se javljaju, ne znam šta hoće od mene? Nikog ne diram, a stalno nešto mene kinje... Šta god da objavim, neki je problem, a moja reakcija zavisi u kom sam stanju, u kakvom raspoloženju, da li sam ispavana, neispavana, ili već koje probleme privatne imam. Nekada se upuštam u raspravu sa tim lažnim profilima, a ko zna ko tu sedi iza. Nekad me mrzi, nekad ne. U ovoj godini je bilo dosta gluposti u novinama, ali naslov koji govori da sam pijana otišla po dete u vrtić, to nema smisla, tu je pređena granica i advokati se bave time. Ima još budalaština - kada su droge u pitanju, tu čak više ne mogu ni da reagujem. Uđem i u one lične profile, pretim da ću organizovati autobuse, dva-tri, pa da idemo na VMA - hajde ja prva, pa svi vi, ali iz kose da se uzme DNK! Jer tu se vidi šta ste sve radili poslednjih pet godina.
Pisalo se i o tvom emotivnom životu, navodno novom dečku?
- O kom životu? Ja nemam emotivni život. Nemam, evo vi mi recite zbog čega. Počinjem da sumnjam u "džu-džu" magiju, to je ona crna magija koju mi bacaju neki zli ljudi, zle žene... (smeh). Nemam objašnjenje, stvarno! Ustvari imam - kako zračiš, tako privlačiš. Meni na čelu piše "ne prilazi ni u ludilu", tako zračim. Nemam potrebu da mi iko prilazi.
Kakvi su onda današnji muškarci?
- Eto, nikakvi, zato i bolje da mi ne prilaze.
Posle razvoda od Raste, kako sada gledaš na brak? Je l' bi se ponovo udala?
- Meni nije brak institucija... Ljubav je institucija. Da li verujem u nju - bojim se da više ne, jer je vrlo uslovna, što sam shvatila kada sam dobila svoje dete. Ne u početku, dok je bila mala, ali kako je rasla, počela da mi daje povratne informacije, ljubav da mi vraća, tada sam shvatila da je to jedina bezuslovna ljubav i da je sve ostalo manje - više interes, bilo koje vrste. Postoji samo jedna bezuslovna ljubav, majke prema detetu. Ne kažem da će to zauvek biti moj stav, ali trenutno nisam sigurna da postoji bezuslovna ljubav između muškarca i žene.
Kako sada gledaš na vaš brak koji, nažalost, nije opstao?
- Verovala sam u nešto što se raspalo, nažalost. Nisam se udavala iz interesa, već iz ljubavi. Dete nikada ne bih mogla da rađam iz matematike. Tara je napravljena i rođena iz ljubavi, demantovala sam sve medicinske prognoze, rekli su mi da je prirodnim putem nemoguće - eto, vidite da je moguće. Želela sam to dete, dobila sam ga iz ljubavi, zamišljala sam samo tako da se udam i eto, sve sam to i ostvarila. Nažalost, nije uspelo, a ja sam zamislila da se udam jednom i zauvek.
Rasta je početkom 2021. godine izašao iz pritvora... Koliko te je poremetilo njegovo hapšenje?
- To je jedan jako ružan događaj koji me je veoma uznemirio, bez obzira na to što je on moj bivši suprug. On je Tarin tata i bićemo povezani zauvek. To me je jako potreslo, tada sam bila na odmoru, čim sam čula sve mi je propalo. Ne mogu ja da sedim i pijem koktele pored bazena, dok je neko tamo u problemu... On je iz zatvora izašao tek u januaru ove godine, uhapšen je prošle. Zato kažem, prethodne dve godine pune su jako ružnih događaja i želim da ih zaboravim.
Tvoja i Rastina ćerka napunila je letos četiri godine. Kakva je, inače, i čijih osobina ima više, tvojih ili njegovih?
- Tara je skromna devojčica, ne traži mi ništa specijalno. Svoja je, ima izuzetno izražen karakter. Vidim ja neke svoje osobine u njoj, vidim i Stefanove, ali svoja je. Kao da je sa neke druge planete! Prava je Lavica u horoskopu, jako senzitivna, nažalost, a to mi se ne sviđa jer će u životu to skupo da je košta, kao i mene. Vrlo zna šta hoće, otkako se rodila, a isto tako zna šta neće... Sa njom nema ubeđivanja!
Veoma si vezana za porodicu. Kako ste slavili dok si bila mala?
- To drži moju bazičnu, emotivnu sigurnost. Da nemam to selo u kom sam odrastala svakog leta, te Nove godine u centru grada, gde smo živeli, ne znam koliko bih ja uspela u svemu ovome, jer ovaj svet estrade je polupan svet, da ne kažem polusvet. To svom detetu ne bih poželela nikada i uradiću sve da tako bude. Ni meni nisu mogli ništa da zabrane, ali ako svom detetu ponudiš više opcija, moći će da bira. Ja ću uraditi sve da moja Tara dobije najbolje obrazovanje, jer joj to niko ne može oduzeti, i više opcija - ako posle svega toga izabere da bude pevačica, ja lično ću joj organizovati turneju. Imam plan A, B i C - odustaće u drugom krugu!
A tvoji, kako su regovali kada su čuli čime želiš da se baviš?
- Tada sam bila treća godina jezičke gimnazije u htela sam da polažem prijemni za glumu. Otac me je samo pogledao i rekao: "Šta da polažeš? Ti sve petice imaš i da upisuješ glumu? To nije tema razgovora", i to je bilo to. Da mi je otac živ, ja sigurno ne bih bila pevačica, već profesorka engleskog. On je bio vojno lice i Balkanac klasičan, a takav je i Stefan Đurić Rasta, verovali vi meni ili ne, koliko god se on pravio i predstavljao drugačije - moderan, hedovi, dredovi, crnci iz blokova, geto... Sve je to u redu, ali on je jako tradicionalan, dosta podseća na mog oca.
U kakvom sećanju ti je ostao period kada si ostala bez oca?
- Otac mi je umro 1998. godine, tada sam imala nepunih 20 godina. Izuzetno sam bila vezana za njega, izuzetno. Ni tada nisam prihvatala realnost, u početku nisam prihvatala da se to uopšte dogodilo. Dala sam celu godinu, očistila sve ispite, otišla na more, sve regularno, kao da se ništa ne dešava... To je taj odbrambeni mehanizam, koliko je dobro, toliko i nije... Onda kasnije vučeš neke životne poteze, ne znajući ni sam kako, zbog čega, a sve ide odatle, iz senke. Ja sam to zatrpala negde duboko, a to je sve vreme tu i to se vidi kroz izbor partnera, razne neke poteze životne, prave i pogrešne. Vremenom samo počinješ da prihvataš realnost.
Odlazim u biznis, neću da pevam
- U 2022. želim da postanem biznismenka, a ne samo da pevam. Ne mogu više da pevam... Hoću, ali ne mogu više da putujem, da živim na zadnjem sedištu auta, niti u najboljim hotelima na svetu. Želim da spavam u svom krevetu, pored svog deteta, da budem u svojoj kući. Ne mora da znači da će to biti u Srbiji...U 2022. želim preseljenje u London! Ali, najvažnije je znati u životu odakle si pošao, to nikada ne smeš da zaboraviš.
BONUS VIDEO:
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vip
Komentari (0)