NASTAO OD BLAGOSLOVA BOGORODICE: Ovako se gaji najmirisnije uskršnje drvo

Moramo se složiti se da jedan od najlepših mirisa tokom proleća dolazi od jorgovana.

To je vrsta koja raste na teritoriji naše zemlje. Međutim, široko rasprostranjen je kao tradicionalno gajena biljka. Maltene da ne postoji starije kuće koje u svom dvorištu nema jorgovan koji može biti stvar i preko trideset godina.

Postoji nekoliko tipova jorgovana koji se mogu razlikovati oblikom i nijansom kao i punoćom samog cveta. Za razliku od hibrida koji imaju proširene cvetove tamnije boje i krupnije cvasti ovo je jednostavna i osnovna forma jorgovana. Ova biljka je veoma lepa baš zato što je od prirode bez ikakvih menjanja stvorena da bude sa tako lepim i krupnim cvetovima i divnog mirisa.

Pored klasičnog plavog tj lila jorgovana postoji bela forma jorgovana, koji je takođe jako lep. Međutim zanimljivo samo je reći da je jorgovan vrsta koja je tako laka i izdržljiva za gajenje, čak je možemo i uništavati ona će se ponovo vratiti. Stoga ukoliko gajimo jorgovan, on će ponovo cvetati i mnogo puta dati veliki broj izdanaka.

Svake godine nakon cvetanja jorgovana treba odrezati neke od grana. Tim odrezivanjem mi ćemo podstaknuti biljku da daje nove i sveže kvalitetne izdanke koji će se formirati tako da na vrhu sadrže dva pupoljka. Iz njih će se formirati lepi cvetovi krupne stojeće cvasti a ne sitne male savijene cvetove. Orezivanje jorgovana nije neophodno ali će podstaći bogatstvo cvetova.

Jorgovan

Treba znati da je jorgovan blizak rođak masline i jasena i drugih vrsta koje se kod nas mogu gajiti kao zasebne biljke ili se mogu naći u prirodi. Međutim osim toga što je cvetno dekorativan, jorgovan se može koristiti za sađenje na mestima na kojima se nalaze kosine, škarpe, useci a može biti koristan je ukoliko na nekom delu svog imanja imate klizište. Njegovog korenov sistem je izuzetno jak i razgranat te se može koristiti kao vrsta za rekultivaciju ili zaustavljanje osipanja zemljišta. Stoga ukoliko postoji opasnost za klizište, tj ako imate kosine preporuka je da se posadi jorgovan.

Jorgovan se može gajiti kao biljka koja je samonikla ali se može kupiti kvalitetan hibrid jorgovana. U zavisnosti od toga koju formu jorgovana gajite, cvetanje prvih sorti jorgovana može početi već početkom aprila. Takođe, postoje jorgovani koji cvetaju krajem aprila pa čak i do sredine maja. Takve vrste imaju produženo cvetanje i njihovi su cvetovi sami po sebi kvalitetni. Na primer, u Holandiji se takav jorgovan gaji kao vrsta za rezani cvet i smatra se veoma kvalitetan. Svi znamo da je miris rezanog cveta koji se širi u prostorijama stvarno izvanredan.

Pored toga što je prvenstveno dekorativna biljka, on spada i u lekovite vrste. Njegovi listovi i cvetovi se mogu koristiti za različite pripravke, te je zbog toga veoma cenjen. Osim toga, seme kasnije koje ostane nakon cveta se koristi u različite medicinske svrhe.

Treba napomenuti da je jorgovan veoma pogodan za gajenje različitih živih ograda bez obzira da li su vezane ili ne. Može se gajiti za bordure. Ova biljka nije zahtevna kada je reč o uslovima za gajenje, tako da će uspeti ako ga gajite i u posudi. Ako se odlučite za gajenje jorgovana, možete ga posaditi u nekom delu vrta u kombinaciji sa drugim biljkama. Ova biljka cveta u rano proleće kao jedna od prvih cvetajućih vrsta. Nakon toga ostaje lepi zeleni žbun koji je sam po tebi dekorativan. Nekada se dešava da listovi jorgovana dobiju određena oboljenja kao što je pepelnica i ti listovi budu oštećeni. Ipak to ne mora da vas brine, biljka će svake godine ponovo izrasti.

Legenda o jorgovanu

Ljudi kažu, kada su razapeli Hrista, Presveta Bogorodica je skrušena bolom i obnevidela od plača hodala bez cilja, ne znajući kuda ide. Hodajući pod teretom bola, sela je da se odmori ispod jednog drveta prepunog lišća, ali ne i cvetova. Nikada nije ni cvetalo.

Onako umorna je zaspala. Tada je sa drveta, polako počelo da pada lišće i nežno pokrivalo Presvetu Bogorodicu da je ugreje.

Kada se Presveta probudila bilo joj je toplo.Videla je lišće po sebi.Pogledala je drvo iznad nje, bilo je potpuno bez lišća. Zato joj nije bilo hladno.

Blagoslovila je drvo: Budi blagosloveno i mirišljavo zauvek.

U trenutku se drvo ispunilo zelenim listovima i prvi put je procvetalo mirisnim cvetovima. I tako sve do dana današnjeg. Tu negde, oko Vaskrsa...