Zašto lažemo, kako prepoznati lažova i zašto je laganje bitno

Često pod „laganjem" mislimo da neko ima nameru da nas obmane rečima ili delima. Međutim, zapravo, normalan razgovor je moguće voditi baš zato što ne kažemo tačno ono što stvarno mislimo.

Zamislite kad bi u svaki put osoba sa kojom ste pričali govorila ono što stvarno misli o vama i vašim životnim odlukama. To bi bilo nepodnošljivo.

Na primer, čak i da nam se nimalo ne sviđa nečija nova i preskupa frizura, većina nas nikada to ne bi rekla.

Svesni smo da biti sto posto iskren odgovor mogao da nanese više štete nego koristi, pa je ta vrsta saradnje u srži mnogih društvenih interakcija.

Trećina laže svaki dan

„Negde oko trećine populacije izgovara tešku laž svaki dan", kaže psiholog Ričard Vajsman.

A opet je jedna skorašnja studija pokazala da pet odsto populacije tvrdi da u životu nikad nije slagalo.

Čini se da mnogi od nas ne umeju da kažu istinu, čak ni u anonimnoj anketi...

Da biste utvrdili da neko laže, morate da slušate a ne da gledate

Razlog zašto nismo toliko dobri u prepoznavanju laži jeste zato što su ljudi pre svega vizuelna stvorenja.

Veliki delovi našeg mozga posvećeni su vizuelnoj obradi podataka i zbog toga smo skloni da se oslanjamo na te znake kad pokušavamo da otkrijemo da li neko laže.

Da li se sagovornik meškolji na stolici? Šta radi rukama? Kakvi su mu izrazi lica?

Međutim, većina tih stvari može prilično lako da se kontroliše - dobri lažovi znaju šta druga osoba traži kako bi pokušala da otkrije laž.

Signali mimo toga su čisto verbalni - šta govorimo i kako to radimo.

To je lažovima mnogo teže da kontrolišu - dakle, ukoliko usredsredite pažnju na to i znate koje obrasce da tražite, postaćete mnogo bolji detektor laži.

Lažovi, uopšteno gledano, govore manje, treba im više vremena da odgovore posle postavljenog pitanja i trude se da se emotivno distanciraju u laži - zato izostavljaju reči kao što su „ja" „moje" i „meni".

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI