ANOMALIJA KUKOVA Jedna od najraširenijih ortopedskih bolesti od koje pati veliki broj pasa zahteva pravovremeni pregled
Displazija kukova je ortopedski problem koji najčešće pogađa džinovske, velike i srednje rase pasa, a bolest nastaje usled labavosti zgloba kuka i nasledna je.
Foto: Shutterstock
Reč je o degenerativnom procesu propadanja hrskavice zgloba, usled čega kod odraslih pasa nastaje osteoartritis, odnosno bolna upala zgloba kuka, kaže spec. dr vet. Ana Vukićević za magazin „Pas“. Bolest je nasledna, a napredovanje osteoartritisa, time i kliničkih znakova zavisiće od izlaganja psa stresnim faktorima - prekomernoj težini, dugotrajnom kretanju po betonu, stepenicama ili klizavim površinama, čestom uskakanju i iskakakanju iz automobila i slično.
Zastupljenost bolesti
Rasprostranjenost ove bolesti je oko 3,5 odsto u populaciji pasa, a kod predisponiranih rasa i do 25 odsto. Podložne su džinovske, velike i srednje velike rase pasa poput njufaundlendera, bernardinca, bobtejla, rotvajlera, nemačkog ovčara, velikog šnaucera, samojeda, zlatnog retrivera, aljaskog malamuta, labrador retrivera. Međutim, displazija kukova se može javiti i kod mešanaca i manjih rasa, ali znatno ređe.
Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock
Genetska predispozicija
Iako se istražuje, još ne postoje genetski testovi koji mogu pokazati koji pas ima veću šansu za razvoj ove bolesti. Psi se rađaju sa zdravim kukovima, ali kod genetski predisponiranih pasa brz rast i jako naprezanje kukova dovode do nestabilnosti zgloba kuka usled neskladnog rasta između kostiju s jedne strane i vezivnotkivnih i mišićnih struktura zgloba i oko njega s druge. Posledica toga je labav zglob, zbog čega dolazi do njegovog nepravilnog opterećenja, rastezanja zglobne kapsule i upale. Nastaje mehaničko oštećenje svoda čašice i razvoj bolnih mikrofraktura. Bolest napreduje vremenom, a usled oštećenja nastaju bujanja koštanog tkiva u zglobu kuka, propada hrskavica i menja se građa zgloba.
Potvrda dijagnoze
Kod mladih pasa rana dijagnoza se potvrđuje testovima - Ortolani metod. Ovim testom se potvrđuje (ne)stabilnost zglobova kuka. Dijagnoza kod pasa koji imaju pozitivan Ortolani znak potvrđuje se rendgenskom dijagnostikom. Kod odraslih pasa sumnja na displaziju kukova se postavlja na osnovu šepavosti, bola pri pokretanju zgloba kuka, a dijagnoza potvrđuje rendgenografski.
Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock
Lečenje i kontrola
Konzervativno lečenje sprovodi se kod blažih oblika displazije ili ako psi nisu dobri kandidati za operaciju. Takođe, moguće su različite hirurške procedure na zglobu kuka koje mogu prevenirati ili zaustaviti razvijanje displazije kukova. Vrsta procedure zavisi od uzrasta, rasne predisponiranosti, uznapredovalosti displazije i načina života psa. Kontrolisana fizička aktivnost pasa s displazijom kukova sprečava njihove nagle pokrete i delovanje jake sile na zglob i zglobnu hrskavicu. Strategija kontrole i prevencije ove bolesti se svodi na genetsku kontrolu, odnosno mora se vršiti optimalna selekcija kod predisponiranih rasa (rendgenskim snimanjem kukova svi sumnjivi i oboleli psi se isključuju iz priploda).