ŽIVI ZID PRAVI ŠTIT Ograda od biljaka zaštitiće vaše dvorište od pogleda, buke i vetra
Ako treba da zaštitite svoje dvorište od pogleda, napravite prirodni zaklon od vetra ili samo želite da ga ulepšate, rešenje je da zasadite živu ogradu.
Foto: Shutterstock
Pravilno formirana ograda ima i dekorativnu i praktičnu funkciju, fizički odvaja i zaklanja prostor te poboljšava mikroklimu u neposrednoj okolini. Visoke i guste žive ograde zaustavljaju vetar, sprečavaju prodiranje štetnih čestica, apsorbuju buku i neprijatne mirise, a često su naseljene pticama.
Žive ograde razlikuju se na osnovu broja biljnih vrsta, načina oblikovanja i razmaka sadnje.
Možete je formirati od jedne ili više vrsta biljaka. Za formiranje formalnih, šišanih živih ograda uglavnom se koriste zimzeleni lišćari i četinari, ređe listopadne vrste koje se češće uzimaju za cvetne ograde.
Visina se kreće od nekoliko desetina centimetara, kakve su bordure oko staza ili cvetnjaka, do nekoliko metara pa čak i nekoliko desetina metara kakvi su vetrozaštitni pojasevi. Živa ograda može služiti za kombinovanje ili kao zamena ograde od čvrstog materijala.
Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock
Kako se sadi
Stručnjaci savetuju da celom dužinom buduće živice iskopate rov širok od 40 do 45 cm i dubok od 25 do 30 cm. Zavisno od vrste biljaka, sade se na određenim razmacima, a kad odaberete biljku, raspitajte se šta joj je sve potrebno da bude gusta i lepa. Mlade, tek zasađene biljke dobro je podupreti kocima ili ih privezati uz vodoravno razapetu žicu. Tako biljke čuvamo od vetra. Zimzelene živice obrezuju se u kasno proleće, a listopadne u rano proleće, ali se tokom leta obe vrste se mogu šišati još nekoliko puta. Pri šišanju odrasle živice uvek pripazite da na vrhu bude malo uža.
Obratite pažnju na zemlju
Održavana zelena ograda je veoma lepa, ali za to se ipak treba malo potruditi. Prvi je korak priprema zemljišta i ona se ne razlikuje sadite li lovor-višnju, tuju, tisu ili šimšir. Od veličine biljaka zavisi koliko ćete usitniti zemlju kako bi koren pri rastu imao manji otpor i lakše preuzimao hranu iz tla.
Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock
Biljke se sade na dubinu na kojoj su i rasle pre presađivanja
Da bi zelena ograda bila bujna, preporučljivo je svake godine barem jednom prihraniti biljke manjom količinom. Ipak, ne preterujte jer višak veštačkog đubriva može da izazove sušenje. Taj problem ćete prepoznati tako što cela biljka ravnomerno gubi boju, odnosno suši se bez obzira na redovno zalivanje.
Odaberite pravu
Pre odluke koju vrstu izabrati za zelenu ogradu, treba ispitati kako biljke podnose niske temperature. Tuje, tisa i šimšir dobro podnose i temperature do 20 stepeni ispod nule. Štete obično nastaju kad nakon zatopljenja i početka bujanja biljnih sokova naglo dođe do većih zahlađenja.
Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock
Kako se zaliva
U prvoj godini nakon sadnje posebno je važno zalivanje. Tek kad biljka sama razvije svoj koren tokom prve godine, može da se smanji količina vode. Preporuka je zalivati rano ujutro ili kasno uveče. Takođe, ne kupujte male sadnice jer su samo prividno jeftinije, a vrlo lako stradaju od životinja ili ih zaguši korov.