ZAŠTO GOMILAMO STVARI U KUĆI? Psihološkinja objasnila šta je uzrok takvog patološkog ponašanja
Zašto se teško odričemo stvari za koje znamo da ih više nećemo koristiti?
Psiholog i psihoterapeut Maja Minić Ocokoljić naglašava da većina ljudi sebe ne bi opisala kao patološke sakupljače stvari, ali, ako bismo iskreno sagledali situaciju, uočili bismo u svom domu mnoštvo predmeta koje ne koristimo, što zapravo jeste gomilanje:
- Naš odnos prema stvarima je dubok i složen i ima svoje korene u ranom detinjstvu. Već do druge godine javlja se ideja da nešto možemo posedovati. Naime, neurološki nalazi pokazuju da su regije mozga koje su aktivne kada mislimo o sebi takođe uključene i kada formiramo veze sa predmetima koje posedujemo. Sa mogućnošću posedovanja predmeta, razvija se i zavist - kaže Minić Ocokoljić.
Svađe u vrtiću
Psiholog Žan Pijaže je uočio da bebe ispoljavaju ljubomoru i bes kada im se oduzimaju predmeti. Jedno istraživanje iz 2008. pokazalo je da u grupi dvogodišnjaka u vrtiću, gotovo četvrtina konflikata započinje oko stvari.
Želja za sigurnošću
Kako se sakupljanje manifestuje kod odraslih osoba? Stvari koje odrasli poseduju mogu biti povezane sa različitim psihološkim potrebama i iskustvima. To može da donese osećanje postignuća, samopotvrde i zadovoljstva.
Stvari su uvek nadoknada za nesigurnost
- U ovom slučaju, stvari su nadoknada za nesigurnost, koju pokrivaju, ali samo delimično. Ako osoba uspe da osnaži osećaj prihvatanja sebe, sopstvene vrednosti i ljubavi prema sebi, ova vrsta vezanosti za predmete može da oslabi i da bude napuštena - objašnjava psiholog.
Stvari šalju poruku o čoveku
Međutim, postoji i praktičniji razlog zašto volimo neke stvari. Nekada posedovanjem određenih predmeta šaljemo drugima poruke o sebi.
Firmirana garderoba
Istraživanje je pokazalo da su ljudi u skupoj i markiranoj majici bili uspešniji u zaustavljanju prolaznika da im popune upitnik ili u sakupljanju novca za dobrotvornu akciju, nego ljudi u običnim, jednobojnim majicama.
- Slično tome, posedovanje određenih predmeta može da šalje poruku o pripadnosti nekoj grupi i njenim vrednostima. Međutim, postoje i drugi psihološki mehanizmi koji utiču na želju da čuvamo stvari koje nam nisu od praktične koristi - kaže Minić Ocokoljić.
Čuvamo suvenire, nagrade, fotografije, poklone...
To se dešava sa stvarima za koje smo emotivno vezani. To su stvari koje simbolizuju uspomene. Suveniri sa putovanja, fotografije, razne nagrade ili pokloni koje smo dobijali služe nam kao podsetnik na vredna i lepa iskustva.
Stvari podsećaju na srećna vremena
- Takve uspomene mogu da nam pomognu da ulepšamo ili prebrodimo stresnija i manje srećna vremena. Ljudi ulivaju svoje uspomene i osećanja u ovakve predmete do te mere da ispoljavaju istinsko žaljenje ako im, nekim nesrećnim slučajem, budu uništeni - objašnjava psiholog.
Fotografije predaka je logično čuvati
Takođe, uspomene mogu jačati i održavati i naš osećaj povezanosti sa osobama koje su nam važne. Posebno sa onima koje nisu više sa nama, bilo da su preminule ili se odselile u drugu zemlju. Fotografije dragih osoba ih, na simboličan način, čine prisutnima u našem iskustvu. Čak i slike ili predmeti predaka koje nismo upoznali, mogu imati emotivni značaj jer nas povezuju sa našim poreklom.