SLAB MIŠIĆNI TONUS KOD BEBA Hipotonija usporava i intelektualni razvoj, pa je važno da se na vreme otkrije i reši

To je metoda kojom se proverava adaptacija bebe na prvu fizičku odvojenost od majke i prihvatanje nove sredine, kažu u Centru za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i fitnes "Master Physical". Proveravaju se: srčani otkucaji, plač i respiracije, tonus mišića, reakcija na nadražaj i boja kože.

Foto: Master Physical

Foto: Master Physical

Šta je mišićni tonus

Kada govorimo o mišićnom tonusu on se proverava u prvom i petom minutu nakon rođenja, a potom i nakon dva do osam sati. Uzroci poremećaja tonusa mogu biti prevremeni porođaj, komplikacije tokom porođaja, hipoksija, krvarenje u mozgu, problemi u toku same trudnoće, nasledni faktor… Mišićni tonus se ocenjuje kao normalan, povišen (hipertonus) ili snižen (hipotonus).

Foto: Master Physical

Foto: Master Physical

Mlitavost ili snižen tonus

Roditelji najčešće ne prepoznaju da li beba ima problem sa tonusom, naročito ako se radi o sniženom tonusu (hipotoniji), a pogotovu ako im je to prva beba. Međutim, iz razgovora pojedini roditelji znaju da kažu da im je beba lenja, nezainteresovana za igračke, slabije i laganije pokreće ekstremitete.

Problem dijagnostikuju pedijatri ili fizijatri. Hipotonija se prepoznaje pri izostajanju ili smanjenju otpora na pasivno izvođenje pokreta, ali i po hiperpokretljivim zglobovima. Može biti udružena i sa slabošću mišića.

Takva beba naizgled deluje da joj je sve teško, da ne želi da dohvata igračku kad joj se prinese, ako je uhvati, kratko je zadržava u ruci, nema inicijativu da se okrene na bok ili na stomak. Kada je postavimo na stomak, kratko zadržava oslonac na laktove i kratko zadržava podignutu glavu, spušta se i leži s raširenim rukama.

Foto: Master Physical

Foto: Master Physical

Znaci normalnog tonusa

Bebe s normalnim tonusom se sa svojih četiri - četiri i po meseca počnu okretati do boka, a neke i na stomak. Kod beba sa sniženim tonusom to je tek oko šestog meseca, a kod nekih i kasnije. Dok bebe s normalnim tonusom sa šest meseci kreću u sedeći položaj, kod hipotoničnih beba je to tek sa osam. Znajući sve ovo, zaključujemo da se i prohodavanje događa kasnije, tek od petnaestog do osamnaestog meseca života.

Foto: Master Physical

Foto: Master Physical

Tretman i vežbe

Nakon lekarskog pregleda, dete dobija određene vežbe koje stimulišu normalizaciju tonusa. Potrebno je naglasiti da je za rešavanje problema nekad potrebno i više meseci u zavisnosti od stepena hipotonije. Zato roditelji treba da se naoružaju strpljenjem i upornošću. Pored rada sa stručnjakom, roditelji se obučavaju za rad u kućnim uslovima. Vežbe se sprovode svaki dan, i to četiri do šest puta dnevno. Vežbe se rade bar sat nakon jela. Poželjno je u tretman uključiti igračke živih boja, sa muzičkim i svetlosnim efektima.

Foto: Master Physical

Foto: Master Physical

Preporuka stručnjaka

Deca koja su na rođenju imala hipotoniju su uglavnom kasnije trapava, sporije trče, zapliću nogama, spotiču se o svoja stopala, češće padaju. Sklona su deformitetima kičmenog stuba, stopala i kolena. Značajno je da takvo dete bude stalno fizički aktivno. Da li će biti uključeno u jednu od mnogobrojnih školica sporta, na plivanje, gimnastiku ili borilački sport, nije važno. Važno je da se njegovi mišići stalno stimulišu, aktiviraju, da jačaju.