OBRATITE PAŽNJU Ova šifra na karminu je znak da sadrži štetan sastojak, koji je kancerogen
Potrošači mogu da ustanove ima li titanijum dioksida u ruževima tako što će na ambalaži potražiti šifru sastojka – CI 77891, pokraj koje ponekad piše i “titanijum dioksid”
Osobe koje svakodnevno nanose ruž za usne u proseku ga dnevno u organizam unesu oko 57 miligrama, a godišnje 'pojedu' otprilike pet celih ruževa za usne, procena je tela EU-a koja se bave njihovim sastavom i bezbednošću za korisnike. A to može da bude opasno.
Zaposleni koji testiraju kozmetičke i slične proizvode u nemačkoj organizaciji za zaštitu potrošača Stiftung Warentest su, na tragu tih informacija, odlučili da pomnije prouče neke sastojke ruževa za usne, pa su otkrili da se veštačka prehrambena boja titanijumov dioksid nalazi u svih 17 testiranih ruževa, bez obzira na to da li je reč o jeftinoj ili skupoj kozmetici ili pak onoj koja se prodaje kao “prirodna”.
Titanijum dioksid u nanoobliku
Ako se pomenuta materija svakodnevno unosi u organizam, ona bi, po novim naučnim studijama, dugoročno mogla da ima genotoksično delovanje, da utiče na poremećaj imunosistema, kao i na pojavu tumorskih oboljenja.
Titanijum dioksid, koji se dugo smatrao bezbednim, od maja 2021. više nije na listi sastojaka sigurnih za upotrebu u ishrani Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA).
Osim u unosnoj kozmetičkoj industriji, metal titanijum u obliku dioksida najčešće se koristi za bojenje mlečnih i konditorskih proizvoda, slatkiša, žvakaćih guma, kolača i pekarskih proizvoda i sosova. Upravo su deca najviše izložena delovanju tog hemijskog spoja. Prosečni dnevni unos titanijum dioksida za odrasle iznosi oko pola miligrama po kilogramu telesne mase, a kod dece je taj unos 10 do 20 puta veći.
Najvažnija promena u primeni titanijum dioksida je nov način njegove tehnološke proizvodnje. “Staro” titanijumovo bojilo bilo je klasičan hemijski spoj, a “novi” titanijum dioksid proizvodi se u nanoobliku. Usitnjeni nanotitanijum dioksid lako prolazi biološke zaštitne barijere, poput onih na crevima i plućima, i taloži se u mnogim unutrašnjim organima.
Potrošači mogu da ustanove ima li titanijum dioksida u ruževima tako što će na ambalaži potražiti šifru sastojka – CI 77891, pokraj koje ponekad piše i “titanijum dioksid”.
Trenutno se ova materija još uvek dodaje u mnoge ruževe za usne koji se nude na tržištu, kaže Tomas Kopman, šef nemačkog projekta testiranja, i procenjuje da će se nakon ponovne procene EFSA-e to vrlo uskoro promeniti.
Mineralna ulja
Ne samo da bi ruževi trebalo da vam odgovaraju po traženoj nijansi, već bi trebalo i da neguju usne. Neki su napravljeni tako da nakon nanošenja daju usnama sjaj, zbog čega proizvođači u proizvode dodaju komponente mineralnih ulja.
Ali osobe koje obavljaju testiranja u Stiftung Warentestu i prema njima su vrlo kritične jer se i ovi sastojci vremenom mogu nakupljati u organima ili u tkivima.
I premda su posledice za zdravlje još uvek nedovoljno poznate, EFSA smatra da je količina pomenutih materija kod osoba koje koriste ruž, a već je i hranom unose u organizam – “potencijalno zabrinjavajuća”.
Pomenuti sastojci i slični sintetski ugljen-vodonici generalno su zabranjeni za korišćenje u sertifikovanoj prirodnoj kozmetici.
Mineralna ulja, poznata kao MOSH sastojci (Mineral Oil Saturated Hydrocarbons), na pakovanjima proizvoda su označena kao petrolatum, ozokerit, mikrokristalni vosak ili parafin.
Iz navedenih razloga nijedan od 17 ispitanih ruževa nije ocenjen “dobrim”.
Osobe koje su za nemačku organizaciju testirale ruževe kvalitet dva ruža ocenile su “lošima” zbog povećane količine MOSH-a, a ostali su dobili ocenu “zadovoljava”.
“Sa stajališta zaštite potrošača i zbog mera opreza ne bismo bezrezervno preporučili nijedan ruž koji smo testirali”, stoji u završnom mišljenju Stiftung Warentesta.