"UPOTREBITI DO" Menjaju rokove na pakovanju, da ne bi bacali hranu

Kada proizvodu istekne rok trajanja sa oznake "upotrebiti do", namirnica više nije za jelo, a kada prođe i termin "najbolje upotrebiti do", hrana se može konzumirati danima i nedeljama – sve zavisi o kojoj namirnici je reč. Većina potrošača ne pravi razliku između ovih oznaka, zbog čega ogromne količine hrane završe na otpadu.

Evropska unija je zato, u okviru strategije "Od njive do trpeze", odlučila da uvede novi jasniji sistem oznaka na hrani, najavila je Biljana Borzan iz Odbora za zaštitu potrošača u EU. Pošto je Evropski parlament dao zeleno svetlo za paket od 27 zakonskih predloga i politika, u narednoj deceniji menjaće se način na koji se u Evropi proizvodi, prerađuje, kupuje i konzumira hrana.

Prema poslednjim istraživanjima u Evropskoj uniji se godišnje baci više od devet miliona tona hrane, a 10 odsto tih proizvoda na otpadu završi upravo zbog nerazumevanja rokova trajanja jer se pokazalo da manje od pola građana EU shvata razliku između "upotrebiti do" i "najbolje upotrebiti do".

"Pretpostavljali smo da su velike količine bačene hrane povezane s pogrešnim označavanjem rokova na prehrambenim proizvodima, a onda smo obezbedili i čvrste dokaze za to, zbog čega su usledile izmene propisa. Prema istraživanju, koje je obuhvatilo 2296 proizvoda kupljenih u 109 prodavnica na teritoriji osam država članica, najviše mogućnosti da se smanji bacanja hrane u kontekstu rokova trajanja pronašli smo u slučaju mlečnih proizvoda, jogurta, svežih sokova i pakovanog mesa i ribe," objasnila je Borzanova rezultate studije.

Kako kaže, manje od pola stanovnika EU shvata razliku između rokova trajanja namirnica i iako posle isteka roka "najbolje upotrebiti do" hrana može da se koristi za jelo još danima, nedeljama, pa i mesecima, ona se masovno baca na dan isteka ovog roka.

Prema istraživanju koje je obuhvatilo 2296 proizvoda kupljenih u 109 prodavnica na teritoriji osam država članica, najviše mogućnosti da se smanji bacanje hrane u kontekstu rokova trajanja postoji u slučaju mlečnih proizvoda, jogurta, svežih sokova i pakovanog mesa i ribe

Kako kažu u ovom odboru, oznaka "najbolje upotrebiti do" znači da proizvođač tvrdi da je do tog dana proizvod najkvalitetniji, da na primer zadržava optimalnu hrskavost i boju. U Švedskoj i Norveškoj, navode, eksperimentalno su zamenili tu oznaku sa "najbolji kvalitet do" i "najbolje do, ali upotrebljivo posle", pa se sugeriše da i Evropska komisija pokuša da tu inicijativu uzme u obzir.

Jedan deo proizvođača koji su obuhvaćeni istraživanjem izjavio je da namerno koriste kraće rokove trajanja nego što bi trebalo jer se time štite od potencijalnih problema. S druge strane, istraživanja evropskih potrošačkih udruženja pokazala su da se ta strategija ponekad koristi i kako bi proizvodi kraće bili na policama, to jest da se trgovcima pruži prilika da češće naručuju robu.

"Zanimljivo je da u različitim zemljama isti proizvodi imaju drugačije oznake rokova trajanja i uputstva za čuvanje, što može da zbuni kupce. Proizvođači su objasnili da je reč o različitim temperaturama i uslovima pod kojima se namirnice čuvaju. Na primer, prosečna temperatura rashladnih uređaja u Nemačkoj je viša nego u Danskoj i zato proizvodi za nemačko tržište imaju kraće rokove nego za dansko. Smernice EU ili propisane temperature na čitavom zajedničkom tržištu bi to rešile", izjavila je Biljana Borzan.

Studija koja je o ovoj temi sprovedena još pre tri godine bavila se i pitanjem proširenja liste dugotrajnih namirnica koje su, prema EU regulativi, izuzete od obaveze isticanja roka trajanja poput soli, šećera, sirćeta, vina, svežeg voća i povrća i hleba. Predlog je bio da se toj listi dodaju i testenina, pirinač i kafa. I dok je jedan deo stručnjaka tvrdio da bi se time smanjilo bacanje tih namirnica, drugi su tvrdili da bi ih potrošači bacali više iz predostrožnosti.