"UPOTREBITI DO" Menjaju rokove na pakovanju, da ne bi bacali hranu

Kada proizvodu istekne rok trajanja sa oznake "upotrebiti do", namirnica više nije za jelo, a kada prođe i termin "najbolje upotrebiti do", hrana se može konzumirati danima i nedeljama – sve zavisi o kojoj namirnici je reč. Većina potrošača ne pravi razliku između ovih oznaka, zbog čega ogromne količine hrane završe na otpadu.

Evropska unija je zato, u okviru strategije "Od njive do trpeze", odlučila da uvede novi jasniji sistem oznaka na hrani, najavila je Biljana Borzan iz Odbora za zaštitu potrošača u EU. Pošto je Evropski parlament dao zeleno svetlo za paket od 27 zakonskih predloga i politika, u narednoj deceniji menjaće se način na koji se u Evropi proizvodi, prerađuje, kupuje i konzumira hrana.

Prema poslednjim istraživanjima u Evropskoj uniji se godišnje baci više od devet miliona tona hrane, a 10 odsto tih proizvoda na otpadu završi upravo zbog nerazumevanja rokova trajanja jer se pokazalo da manje od pola građana EU shvata razliku između "upotrebiti do" i "najbolje upotrebiti do".

"Pretpostavljali smo da su velike količine bačene hrane povezane s pogrešnim označavanjem rokova na prehrambenim proizvodima, a onda smo obezbedili i čvrste dokaze za to, zbog čega su usledile izmene propisa. Prema istraživanju, koje je obuhvatilo 2296 proizvoda kupljenih u 109 prodavnica na teritoriji osam država članica, najviše mogućnosti da se smanji bacanja hrane u kontekstu rokova trajanja pronašli smo u slučaju mlečnih proizvoda, jogurta, svežih sokova i pakovanog mesa i ribe," objasnila je Borzanova rezultate studije.

Kako kaže, manje od pola stanovnika EU shvata razliku između rokova trajanja namirnica i iako posle isteka roka "najbolje upotrebiti do" hrana može da se koristi za jelo još danima, nedeljama, pa i mesecima, ona se masovno baca na dan isteka ovog roka.

Prema istraživanju koje je obuhvatilo 2296 proizvoda kupljenih u 109 prodavnica na teritoriji osam država članica, najviše mogućnosti da se smanji bacanje hrane u kontekstu rokova trajanja postoji u slučaju mlečnih proizvoda, jogurta, svežih sokova i pakovanog mesa i ribe

Kako kažu u ovom odboru, oznaka "najbolje upotrebiti do" znači da proizvođač tvrdi da je do tog dana proizvod najkvalitetniji, da na primer zadržava optimalnu hrskavost i boju. U Švedskoj i Norveškoj, navode, eksperimentalno su zamenili tu oznaku sa "najbolji kvalitet do" i "najbolje do, ali upotrebljivo posle", pa se sugeriše da i Evropska komisija pokuša da tu inicijativu uzme u obzir.

Jedan deo proizvođača koji su obuhvaćeni istraživanjem izjavio je da namerno koriste kraće rokove trajanja nego što bi trebalo jer se time štite od potencijalnih problema. S druge strane, istraživanja evropskih potrošačkih udruženja pokazala su da se ta strategija ponekad koristi i kako bi proizvodi kraće bili na policama, to jest da se trgovcima pruži prilika da češće naručuju robu.

"Zanimljivo je da u različitim zemljama isti proizvodi imaju drugačije oznake rokova trajanja i uputstva za čuvanje, što može da zbuni kupce. Proizvođači su objasnili da je reč o različitim temperaturama i uslovima pod kojima se namirnice čuvaju. Na primer, prosečna temperatura rashladnih uređaja u Nemačkoj je viša nego u Danskoj i zato proizvodi za nemačko tržište imaju kraće rokove nego za dansko. Smernice EU ili propisane temperature na čitavom zajedničkom tržištu bi to rešile", izjavila je Biljana Borzan.

Studija koja je o ovoj temi sprovedena još pre tri godine bavila se i pitanjem proširenja liste dugotrajnih namirnica koje su, prema EU regulativi, izuzete od obaveze isticanja roka trajanja poput soli, šećera, sirćeta, vina, svežeg voća i povrća i hleba. Predlog je bio da se toj listi dodaju i testenina, pirinač i kafa. I dok je jedan deo stručnjaka tvrdio da bi se time smanjilo bacanje tih namirnica, drugi su tvrdili da bi ih potrošači bacali više iz predostrožnosti.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI