JUNEĆE MESO BEZ JUNETINE, SJENIČKI SIR IZ SREMA... Najveće prevare su kod proizvoda sa etiketom "domaće"

Lažno deklarisana hrana je jedan od najvećih problema sa kojima se kupci u Srbiji suočavaju. Napisi u prodavnicama, pijacama stoje tu da bi privukli potrošače, a često nemaju veze sa istinom. Mnogo puta smo dovedeni u zabludu verujući da jedemo sjenički sir, koji je ustvari iz Vojvodine.

Možemo da vidimo da hrana koja nosi naziv "domaća", "ariljska", "alpska", "zlatiborska", "futoška", a njeno poreklo potpuno drugačije.

Krompir koji "nije prošao pored Ivanjice" deklariše se kao ivanjički, kajmak koji se pravi u Sremu naziva se planinski, dok na gajbicama voća iz uvoza često stoji naziv "domaće", pokazuju podaci sa tribine "Bezbednost hrane u Srbiji". 

Dragan Roganović iz Mreže za ruralni razvoj Srbije tim povodom je rekao da se skoro svaki krompir u našoj zemlji deklariše da je poreklom ariljski, ivanjički ili sa planine Goč, da se često prodaje zlatiborski kajmak koji je iz Čačka ili Kraljeva, i podsetio na slučaj deklarisanja Alpskog mleka, koje je zapravo je proizvedeno u Tuzli.

Kako je došlo do ovakvih prevara potrošača, ko kontroliše proizvođače i šta svaki kupac treba da uradi kada posumnja da su borovnice koje kupi na pijaci "sa Zlatara" kao piše na tezgama, odgovorili su za Mondo iz Nacionalne organizacije potrošača. 

Krompir iz Ivanjice "skuplja" se po celoj Srbiji

Povodom ovih podataka, Zoran Nikolić iz Nacionalne ogranizacije potrošača kaže da proizvođač treba da naglasi na deklaraciji gde je nabavljena sirovina i gde je proizvod napravljen.

"Proizvođači treba da obezbede dokaz o poreklu, ako ga već naglašavaju na pakovanju. Svako ko sumnja u pravo poreklo proizvoda, bilo da je kupac ili konkurentska firma, može proizvođača da prijavi inspekciji, koja po službenoj dužnosti treba da proveri da li su deklaracije u skladu sa zakonom. Ako se ispostavi da je krompir iz okoline Obrenovca, a piše da je iz Ivanjice, to je povreda zakona o zaštiti potrošača i zakona o oglašavanju, za šta se plaćaju ogromne novčane kazne", kaže Zoran Nikolić. 

Futoški kupus

Zakon po kome se lažne deklaracije kažnjavaju postoji u Srbiji, ali problem je što nema dovoljnog broja inspektora koji bi utvrdili pravo poreklo robe, kaže Zoran Nikolić iz NOP. 

"Futoški kupus je zaštićen brend, ali se ta vrsta kupusa sada gaji u Čačku i Kragujevcu. Vrsta kupusa je ista, preklo je drugačije, dok naziv zbunjuje kupce. Zbog takvih stvari izgubićemo srpske brendove koji se ne smeju kopirati. Mora da postoji strogi sistem nadzora, da se obezbedi stalna kontrola robe na tržištu i dovoljno akreditovanih laboratorija", kažu iz Nacionalne organizacije potrošača. 

Juneće meso bez junetine

Načelnik Odeljenja veterinarske inspekcije u Ministarstvu poljoprivrede Zoran Ivanović rekao je na tribini "Bezbednost hrane u Srbiji" da je veliki problem što se u dokazivanje krivice ne uključuju policija i tužilaštvo. 

"Isto kao u drugim zemljama, u Srbiji se dešavaju zamene sirovina. Pronalazili smo roštiljsko meso označeno kao svinjsko i juneće, a da pritom u njemu nema nimalo junetine. Nailazili smo i slučajeve da nije deklarisano konjsko meso. Proizvođač se pravdao boljom prodajom robe sa izmenjenim nazivom, iako je obmanuo potrošače", rekao je načelnik veterinarske inspekcije. 

Domaće jabuke, ne tnači da su neprskane

Često vidimo natpis "domaća jabuka", ali ostaje nejasno da li to znači da je jabuka poreklom iz Srbije, da nije prskana pesticidima ili da je organska, kaže Nikolić.

"Etiketu 'domaće' svako tumači drugačije. Potrošači moraju da znaju da domaći i organski proizvod nisu isto. Da bi se dobila etiketa organski treba da se ispuni niz uslova. Najgora stvar je prevara trgovaca koji u gajbicu sa deklaracijom 'domaće' isprazne, stave uvoznu jabuku, pa je opet prodaju kao domaću. Veliki trgovinski lanci zbog toga sve češće ispod voća i povrća stavljaju ime dobavljača i gazdinstava, imenom i prezimenom, kako bi stekli poverenje kupaca. Tako nešto bi trebalo da rade i pijace, posebno zato što na njima prodaje sve veći broj preprodavaca", kaže on. 

Rakija od kukuruza

Koliko je veliki ovaj problem pokazuje činjenica da često ne samo da ne znamo poreklo voća i povrća, već ni koju vrstu voća proizvod uopšte sadrži. 

"Poslednje ispitivanje smo radili pre 10 godina, kada smo ispitivali voćni sadržaj u sokovima i poreklo etanola u voćnim rakijama. Rezutati su bili poražavajući. Umesto dunje ili kajsije, u rakiji smo pronalazili krompir i kukuruz. U sokovima na kojima piše da sadrže 100 posto voće, nije bilo reči o tome. Nažalost, navikli smo se na nedostatak standarda", objašnjavaju iz organizacije.