Neće vam biti dobro: Da li znate šta pijete iz popularnih "3u1" kesica instant kafe?

Svi znamo da prekomerno konzumiranje kafe može izazvati simptome psihofizičke zavisnosti i nepoželjne učinke na zdravlje.

Mada, obična “turska” kafa ima i niz prednosti. Bogata je mineralima, prvenstveno manganom i magnezijumom, te B3 vitaminom, ima jaka antioksidativna svojstva te doprinosi zdravlju moždanih ćelija, štiti od ateroskleroze i nekoliko vrsta karcinoma.

Za instant napitke to ne možemo tvrditi. Sadržaj zrna kafe u njima je minimalan, a korišćeno zrno lošijeg je kvaliteta jer se većina pozitivnih svojstava gubi tokom termičke obrade.

Pri odabiru kafe treba uzeti u obzir da je glavni sastojak ovih napitaka šećer, koji u kombinaciji s biljnom masti, glukoznim sirupom, aromom i ostalim dodacima daje privlačan ukus.

Hidrogenizovana biljna mast može biti izvor štetnih transmasnih kiselina, a polifosfati koji su regulatori kiselosti imaju loš uticaj na zdravlje kostiju.

Kofein, alkaloid koji uzrokuje budnost, nalazi se u većoj koncentraciji u instant, nego u običnoj kafi. Nije preporučljivo da dnevni unos kofeina prelazi 300 miligrama, a šoljica instant kafe ima pribilžno 100 miligrama kofeina.

Instant kafa može uzrokovati i prekomerno izlučivanje kiseline.

Nescafe ima najmanje kafe. Kafe je devet odsto. Uz prirodne regulatore kiselosti, natrijumove soli limunske kiseline, sadrži i fosfate, a česta konzumacija se ne preporučuje. Prirodno sredstvo protiv zgrudnjavanja. Nije naveden udeo šećera.

Anamaria ima kalijumove i kalcijumove fosfate. Smesa karotena je prirodno antioksidativna farba. Sadrži mlečne belančevine pa bi alergični ljudi trebali biti oprezni. Ima 40 odsto šećera i samo 12 odsto kafe.

Alergični na mleko i laktozu trebaju je izbegavati zbog mlečnih belančevina i mlečnog šećera. Sadrži polifosfate, hidrogenizovnu biljnu mast i veštačku aromu. U Gloriji je 44 čak odsto šećera i 10 odsto kafe.

U Jacobsu je najviše kafe. Najviši udeo kafe, 17 odsto, a najmanje šećera 38 odsto. Uz glukozni sirup, ima i veštačke zaslađivače, aspartam te acesulfam K, koji su decenijama predmet rasprava zbog sumnji u kancerogenost.