Navikavanje na bebu- proces koji traje!

Da ne bi bilo tako, sa navikavanjem na ideju o bebi treba početi što pre.

Na našem podneblju je pravilo da čim mlad bračni par stupi u bračnu zajednicu, prave se planovi o dobijanju prinove. Čak i da supružnici nisu zainteresovani za proširivanje porodice, tu su babe i dede koje sanjaju o unucima. Kod budućih roditelja to može izazvati čak i revolt, ali to je naša tradicija i protiv toga se ne treba boriti.

Ideja o zajedničkom detetu

Jedna od najvažnijih stvari u životu je dobijanje deteta i ostvarivanje u ulozi roditelja. Budući roditelji, svesni da je jedan od najtežih zadataka pred njima, često budu na početku paralisani od straha. Da to ne bi prošlo tako i problem gurao pod tepih, razgovor o zajedničkom detetu treba početi mnogo pre trudnoće.

Šta više, nije na odmet sa partnerom proveriti kakvi su njegovi planovi i vizije o porodici, tipa da li partner sanja o većem broju dece ili samo jedno do dva deteta zadovoljavaju njegove kriterijume. Treba napraviti jasan plan, što je pogotovo važno za zaposlene žene, jer su svuda oko nas priče o biološkom satu koji otkucava. Žene u tridesetim su pod najvećim pritiskom! Muškarci imaju tu sreću da ih društvo manje opterećuje pričama o roditeljstvu i pravom vremenu za to.

Priča o zajedničkom potomstvu može da učvrsti dobar partnerski odnos i predstavlja idealnu uvertiru za trajanje postojeće veze, bilo da je u pitanju bračna ili vanbračna zajednica. Niko ne planira potomstvo sa nekim sa kim sebe ne vidi u budućnosti. Samo tako će se sa reči, preći i na dela.

Sedma nedelja trudnoće kao prekretnica

Rad na zajedničkom detetu podrazumeva da su roditelji presekli sa sobom da je vreme o proširenju porodice uveliko došlo i da je prvobitna želja sazrela. To ne znači da su još uvek svesni da beba dolazi, jer ideja o trudnoći i osećaj da novi život kuca u telu majke nikako nisu isti. O tome svedoče iskustva brojnih roditelja, jer koliko god da je želja jaka, dve crtice na testu uvek iznenade. Ima tu mnogo pomešanih osećanja, što sreće, što tuge, što straha. Uvek na kraju prevlada vera u sam proces i prirodu koja je sve lepo namestila.

Onda kada plod kreće da se formira, pojačava se svest o novom životu, ali i ljubav pema budućem detetu. Otrežnjujući trenutak je svakako sedma nedelja trudnoće i prvi otkucaji srca bebice. Tada je svest o novom životu izvesna, jer se više ne radi o tačkici na ultrazvuku, već o živom biću koje formira svoje prve organe.

Odgovornost dodatno raste, jer više se ne radi o početku trudnoće kada prvih simptoma uopšte i nema. Ultrazvuk pokazuje da je bebica tu, ne planira nigde da ide i kroz par meseci je spremna da upozna svoje roditelje. Ovo naravno važi ako je sve u redu i trudnoća napreduje kako treba, što kod većine zdravih roditelja jeste slučaj. Čak i da se ispostavi da nije, roditelji po pravilu traumatičnije doživljavaju kraj trudnoće tada, nego da se to desilo na samom početku.

Rođenje deteta kao velika stvar

Većina mladih roditelja postane svesna da su zaplovili putem bez povratka nakon porođaja. Dokle god je beba u stomaku, još uvek je samo deo majke. Ovo naročito važi za tate, koji su odlukom prirode nekako skrajnuti tokom trudnoće. To ne mora biti tako i većina njih se trudi da učestvuje, baš zbog “loše” podele polova i svoje “manje” bitne uloge.

U prvim mesecima života bebe situacija se popravlja, jer i tata dobija priliku da učestvuje. Novorođenče ipak jeste zavisno od majke, jer ona najbolje zadovoljava njegove potrebe. Beba stara par meseci mora redovo da jede, da spava i to je ono što je važno. Tata je tu dobra zamena, jer treba neko i da podgreje dohranu, ukoliko mama ne doji ili da uspava bebu ako je majka preumorna.

Roditelje obično savlada stres i umor, pa retko koji bračni par uživa u početku u svojoj novoj ulozi.

Obično je ovo turbulentan period kada je potrebna odlična organizacija, jer beba funkcioniše po određenom rasporedu u koji mama i tata treba da se uklope. Treba se tada i navići na samu ideju o detetu, jer psihološki momenat na početku je dosta bitan za kasnije porodične odnose. Pomoć ostalih članova porodice je uveliko dobrodošla.

Beba od pet meseci je već druga priča

Pravo uživanje u roditeljstvu počinje kada beba već malo sazri. Prekretnica se dešava već sa nekih par meseci. Beba je sve stabilnija, dovoljno čvrsta da više nije preporuka pridržavati joj glavicu i paziti na svaki potez. Razvoj petomesečne bebe ide dosta brže, nego do prvih pet meseci. Ukoliko kao pojedinac imate dovoljno sreće, dobićete i poneki osmeh, što je za novopečene roditelje praznik i ozbiljan signal da je sve u redu i da je bebica zadovoljna.

Većina roditelja u ovom periodu malo odahne, svesna da je jedan od najtežih perioda prošao i da bar malo mogu da se opuste. Osmehivanje bebe je nagrada za uloženi trud, jer bebe su po pravilu jako zahvalne. One će jasno staviti do znanja kada im nešto prija, a kada ne. Sa njima nema puno dileme, jer beba zahteva da se njene potrebe ispune i tu ne sme biti greške.

Prvih godinu dana treba izdržati

Opterećeni brigom, roditelji smetnu sa uma da je njihovo dete samo jednom beba. Do prve godine deteta, po pravilu, iskuse se nezaboravni i neponovljivi trenuci sa detetom. Zato u ovom periodu treba maksimalno uživati. Jedno je sigurno, vreme prolazi, a ovi trenuci se ne vraćaju. Neki od roditelja ovu čast dožive samo jednom, a nekima se i pruži prilika za popravni. Kako je svako dete drugačije, ne treba se vezivati za stereotipe.

Svaki trenutak sa bebom je dragocen, kako za nju, tako i za roditelje, jer se stvara veza koja je jedna od najčvršćih u životu. Još ako verujete da deca i pre rođenja biraju svoje roditelje, možete ih posmatrati kao svoje najbolje učitelje.