HRISTOS SE RODI! Rođenje Isusa Hrista, praznik koji se smatra jednim od najvećih hrišćanskih praznika

Tog dana, prema predanju, rođen je Isus Hristos, bezgrešno začeti Sin Božji, koji uz Oca i Svetog duha čini Svetu trojicu, odnosno tri lica jednog Boga. Njega je, prema hrišćanskom učenju, Bog poslao ljudima da bi ih spasao od smrti i darovao im večni život. Pravoslavci slave dan rođenja Isusa Hrista, 7 januara.

Položajnik

Na božićno jutro, nakon liturgije, običaj je da dom obiđe polaznik, položajnik, polaženik ili radovan, u zavisnosti od kraja, a uobičajeno je da to bude muško kršteno dete. Taj prvi posetilac morao bi biti zdrav, krepak i veseo jer se veruje da domu u koji ulazi donosi sreću. On rano ujutru stupa u kuću desnom nogom i pozdravlja ukućane: „Hristos se rodi i srećan vam Božić“, na što oni odgovaraju: „Vaistinu se rodi.“ U pojedinim krajevima se do prve polovine 20. veka sačuvao običaj da se domaća životinja uvodi u kuću kao položajnik.

Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

Božić Bata

Prema narodnoj tradiciji, Božić Bata u noći između Badnjeg dana i Božića posećuje domove u kojima se praznuje najradosniji hrišćanski praznik da bi im ostavio blagoslov, a deci poklone. Uvreženo je verovanje da je Božić Bata dobronamerno božanstvo, posebno naklonjeno deci.

Pečenica

Najčešće na Tucindan, dva dana pred Božić, ritualno se kolje prase za pečenicu. Taj običaj u stvari predstavlja hristijanizaciju paganskog običaja prinošenja krvne žrtve Bogu. Naša crkva ga je prihvatila i blagoslovila, obrazloženjem da posle božićnog posta, koji traje 40 dana, jaka i mrsna hrana dobro dođu.

U narodu je ostalo zanimljivo predanje zašto se u Srba baš prase kolje za ovaj dan. U vreme turske vladavine, age i spahije imale su pravo da u svako doba dana i noći upadnu u bilo koju srpsku kuću i traže da im se spremi jelo i nahrane konji. Da bi bar praznike proveli u miru, Srbi su se dosetili da o praznicima i slavama počnu da kolju i peku svinju na ražnju, i to ispred kuće, da se izdaleka vidi. Kako je Turcima vera zabranjivala da ulaze u kuće u kojima se sprema svinjsko meso, a kamoli da ga jedu, to su srpske kuće zaobilazili.

Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

Božićna sveća

Mada u redosledu poslednja, božićna sveća ima značajnu ulogu u praznovanju. Pali se samo jedna u zelenim žitnim vlatima, a uz nju može da gori još samo kandilo koje je takođe tamo stavljano.

Vertepi

U pojedinim krajevima Srbije, na Badnji dan sačuvala se narodna tradicija vertepa, u kojoj dečaci i devojčice školskog uzrasta u povorci obilaze obližnje domove i donose dobre vesti i pevaju božićne pesmice. Reč „vertep“ javlja se u 13. veku u značenju pećine, a vertep je i maketa ukrašenih jaslica sa slamom. Vertepi obično nose upaljen fenjer ili svetiljku, da bi se u potpunosti dočaralo noćno doba kad je rođen Isus, a u povorci se, pored pastira, nalaze i tri biblijska mudraca i car Irod. Tradicija vertepa najviše se negovala u Sremu i Bačkoj, a raširila se i u Beogradu, Šapcu, Leskovcu...

Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

Korinđanje

U Vojvodini se deca okupljaju predveče, pre večere, prazne đačke torbe i idu u korinđanje. Ovaj običaj je veoma sličan koledarskim običajima kod drugih naroda. Mali korinđaši obilaze domove u komšiluku i pevaju (korinđaju) pesmice kojima najavljuju radostan dolazak Božića, a od domaćina očekuju da ih daruje. Domaćini daruju decu jabukama, slatkišima, kolačima, suvim voćem, orasima, a ređe novcem.