Obratite pažnju: Ovi simptomi ukazuju na žuticu kod dece

Uglavnom se prepoznaje po žutoj koži, ali postoje još neki simptomi na koje treba da obratite pažnju.

Fiziološka žutica je uobičajena pojava kod novorođenčeta i najčešće se javlja drugog ili trećeg dana po rođenju, kao posledica prilagođavanja bebinog organizma životu izvan materice, i često prođe klinički neopaženo.

U slučaju da beba ima žuticu, koža joj postaje žuta zbog bilirubina, odnosno supstance koja se nalazi u krvi. Jetra izbacuje višak bilirubina, ali se kod beba dešava da to ne uradi dovoljno brzo zbog toga što su kod novorođenčadi organi još uvek nedoovoljno razvijeni.

Bilirubin je braonkasto žućkasta materija koja nastaje razgradnjom crvenih krvnih zrnaca, normalnim fiziološkim procesom u organizmu. Prerađuje se u jetri, a iz organizma uklanja najvećim delom putem stolice.

Žutica se uglavnom prvo javlja na bebinom licu i grudima, gde majka obično uočava žutu prebojenost beonjača i žućkastu boju kože, najčešće na bebinom nosiću. Beba je često pospana i razdražljiva, teško se budi, ima slab apetit i malo sisa jer nema dovoljno snage.

Žutica se javlja kod svake druge bebe i smatra se da predstavlja normalnu pojavu, ali je bitno na vreme reagovati. U slučaju da su nivoi bilirubina previše visoki, potrebno je raditi tretmane koji će ih smanjiti.

Da li su neke bebe sklonije razvoju žutice?

Žutica se ćešće javlja kod beba rođenih pre termina, kod beba muškog pola, beba koje nakon rođenja izgube dosta na težini, beba čije majke boluju od dijabetesa, kao i beba rođenih indukovanim porođajem.

Pored toga što žutica nastaje usred nezrelosti organa, mogu postojati još neki razlozi zbog kojih dolazi do ove bolesti kod deteta.

Tu spadaju:

• Bakterijske infekcije
• Prevremeno rođenje bebe
• Problemi u krvi, poput abnormalnosti krvnih zrnaca
•  Nepodudaranje krvne grupe mame i novorođenčeta
• Problemi sa jetrom

Kako da prepoznate žuticu?

Kao što je navedeno, prvi i glavni simptom je žućkasta koža, ali i oči, što ćete najbolje primetiti pod jakim svetlom. Kod dece sa tamnijom kožom ovo se teže primećuje. Obično se žutilo javlja prvo na licu, a potom se spušta i na donje delove tela.

Beba, pored toga, može malo više da spava i da se teže budi, a uz to će najverovatnije imati problem prilikom hranjenja. Vrlo se retko dešavaju promene u stolici. Kod nekih beba se dešava promena boje stolicu u svetlobež, a takođe se i urin može promeniti i postati tamniji.

Da li je žutica opasna po bebu?

U najvećem broju slučajeva žutica nije opasna i neće naškoditi vašoj bebi, a nestaće onog trenutka kada se bebin organizam prilagodi uslovima spoljašnje sredine (obično do kraja prve nedelje od rođenja kod terminskih, i do kraja druge nedelje kod beba rođenih pre termina).

Međutim, u retkim slučajevima, bilirubin u krvi novorođenčeta može dostići koncentracije koje mogu naškoditi detetu – dovesti do oštećenja sluha, cerebralne paralize i ozbiljnih poremećaja u razvoju. Srećom, ovo se dešava izuzetno retko. U najvećem broju slučajeva žutica spontano prolazi, a kod težih oblika nastanak komplikacija se može uspešno sprečiti odgovarajućom terapijom.

Kako se leči žutica kod beba?

Zapravo, najjednostavnije rešenje može da bude pojačano hranjenje bebe. Treba da hranite bebu češće i tako će se višak bilirubina izbaciti. Lekari mogu da preporuče i fototerapiju, odnosno upotrebu svetlosti za lečenje.

Da li se pojava žutice može sprečiti?

Česti podoji u toku prvih sati i dana bebinog života pomažu u smanjenju rizika od pojave žutice jer ubrzavaju rad bebinih creva i čiste njen organizam od viška bilirubina, koji beba zatim izbacuje, najvećim delom putem stolice. Majčino mleko pomaže bebinoj jetri da lakše i brže razgradi bilirubin. Sa eliminisanjem bilirubina iz bebinog organizma i boja bebine stolice se menja, i od tamno zelene, kakva je bila na početku, postaje zlatno žuta.

Ukoliko imate problema sa dojenjem, obavezno potražite savet stručnjaka! Majci će možda trebati dodatna podrška za pospešivanje dojenja, a bebi će možda biti neophodna dohrana upotrebom mlečne formule, kako bi se sprečila dehidratacija bebe, kao i nastanak ili pogoršanje već postojeće žutice. Ovo se naročito odnosi na prvorotke, koje nemaju iskustva u dojenju. Treba imati na umu da je najčešći uzrok dehidratacije novorođenčadi upravo nedovoljan unos majčinog mleka (svaki podoj manji od 10 grama smatra se nedovoljnim).