PITAMO STRUČNJAKA Psihoterapeut Jovana Stojković savetuje kako da se lakše prilagodite odlasku u penziju

Foto: Shutterstock

Foto: privatna arhiva

Nestrpljivo ste čekali da prestanete da radite da biste maksimalno uživali u slobodnom vremenu koje donose penzionerski dani. Kada se to najzad desilo, obuzeo vas je osećaj beskorisnosti i usamljenosti. Odlazak u penziju je životna prekretnica i potrebno je neko vreme da se prilagodite.   

Posle više decenija rada, tokom kojih ste veći deo dana provodili na poslu, odjednom se nađete u kući s previše slobodnog vremena. Mnogi se ne snađu odmah, jer je potrebno da ispune dan novim aktivnostima, pa se, ako se za to nisu unapred pripremili, osećaju usamljeno i mogu da upadnu u depresiju. O tome kako lakše prebroditi ovaj period, razgovarali smo s Jovanom Stojković, psihologom i psihoterapeutom.

PERIOD PREISPITIVANJA

- Često ljudi kada odu u penziju imaju osećaj beskorisnosti. Koliko god da im je posao bio stresan i jedva su čekali da se penzionišu, deo njihove ličnosti počinje da se pita ko sam ja sada. Ovo pitanje se javlja jer više nemaju rutinu odlaska na posao. Bitno je da imate strpljenja i da date sebi vremena za prilagođavanje - savetuje psihoterapeutkinja.

Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

PLANIRAJTE UNAPRED  

U tom životnom dobu mnogi su sami, jer su deca otišla iz kuće, a neretko i partner. Ipak, osećaj usamljenosti može se pobediti.

- Čovek je društveno biće i retko ko se u ovom životnom periodu ne oseća usamljeno. Veoma je bitno da imate strukturiran dan i rituale koje ćete obavljati svakoga dana. Upravo svakodnevne obaveze koje planirate mogu vas učiniti srećnim, bitnim i ispunjenim - kaže Jovana Stojković.

VAŽNA JE PODRŠKA

Najgore je samo sedeti u kući. Novopečeni penzioneri treba da potraže aktivnosti kojima će korisno ispuniti vreme koje su dosad provodili na poslu.

- Pomažite deci tako što ćete brinuti o unucima dok su oni na poslu. Bar jednom nedeljno organizujte porodični ručak kada ćete članove porodice okupiti kod sebe - savetuje psihoterapeut.

Neophodno je i druženje van porodičnog kruga. Osim s komšijama i prijateljima, vreme možete da provodite i u klubovima penzionera.

- Počnite da se družite s komšijama i prijateljima koji su već u penziji i imaju organizovane društvene aktivnosti u koje će vas uključiti. Ukoliko ne koristite društvene mreže, naučite kako to da radite. Tako ćete se povezati sa starim prijateljima, kao i članovima porodice koji žive daleko ili ne možete često da ih viđate. Podrška, razumevanje i briga bliskih ljudi je uvek potrebna - savetuje naša sagovornica.

PREPOZNAJTE DEPRESIJU 

Najčešća bolest koja pogađa osobe u trećem dobu, pored demencije, jeste depresija. Važno je simptome prepoznati na vreme i ako je potrebno potražiti stručnu pomoć.

- Depresija je jedan od vodećih poremećaja među seniorima. Simptomi su bezvoljnost, socijalna izolacija, razdražljivost. Uočava se gubitak apetita ili gojaznost, slabost, dominira osećanje krivice propraćeno poremećajem sna. Žene češće obolevaju od depresije, ali je kod muškaraca u ovom dobu više prisutna zavisnost od alkohola. Najčešća strategija za lečenje depresije je psihoterapija koja ima za cilj da pomogne osobi da lakše prebrodi razna osećanja, ali se često preporučuju i medikamenti.