NE DOZVOLITE DA PLEMENJAČA POBEDI Soda bikarbona i mleko uspešno menjaju otrovne i skupe pesticide

Plemenjača je najštetnija bolest krompira, paradajza i plavog patlidžana, koja se pojavljuje svake godine i može potpuno uništiti rod. Podjednako se javlja na biljkama u plastenicima, staklenicima i na otvorenom polju.

Simptomi ove bolesti javljaju se na svim delovima biljke: stabljici, listu, kao i plodu, a javljaju se u periodu od maja do septembra.

Foto: Pexels

Na samom plodu nema znakova ove bolesti, ali usled gubitka lisne mase plodovi zaostaju u rastu, ostaju zakržljali, deformisani, gorki i gube tržišnu vrednost.

Prvi simptomi se javljaju na listovima starim od 5 do 15 dana u vidu pega veličine oko 15 mm, a bolest se prepoznaje po karakterističnom mozaiku. Na površini lista pojavljuje se mozaik svetlih i tamnih područja.

Kako bolest napreduje, svetle zone se šire, postaju žute i ograničene većim nervima lista. Infekcija se vrlo brzo širi, listovi odumiru i biljka može potpuno propasti. Zaraženi listovi ostaju na stabljici, ne otpadaju.

MERE ZAŠTITE

Gljivica prezimljuje u vidu micelija na zaraženim krtolama u magacinima, kao i na krtolama ostavljenim u polju. Da bi se pojavili simptomi flaminga, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

- da je vlažnost povećana

- infekcija se obično javlja posle kiše

- Oblačno je

- da se rosa dugo zadržava na biljkama

- da je noćna temperatura 10-12ºC, a dnevna 20-22ºC

Da bismo zaštitili useve od plamenjače, potrebno je da uradimo sledeće:

- Za sadnju treba izabrati drenirane parcele koje nisu u hladu. Ovo će sprečiti da se rosa dugo zadrži na listovima.

- Poštujte plodored. Najbolje je da biljke iz porodice Solanaceae (krompir, paradajz, patlidžan) dođu na isto mesto tek posle 4-5 godina.

- Uništiti divlje biljke krompira. Uklonite biljne ostatke na jesen jer mogu biti izvor infekcije sledeće godine

Foto: Pexels

Koristite zdravo i dezinfikovano seme i krtole.

- Birajte sorte koje su prirodno otpornije na ovu gljivicu.

- Redovno obavljajte preglede, najbolje ujutru, dok je rosa, jer se tada simptomi najlakše uočavaju.

- Prilikom setve i sadnje treba poštovati optimalno rastojanje. Tako će se biljke posle kiše brže sušiti.

- Malčirajte zemljište i đubrite biljke biljnim đubrivima - kopriva, preslica, maslačak.

- Posle svake kiše biljke možemo preventivno tretirati različitim preparatima ili to u razmacima od 7-15 dana.

Preventivne pripreme

Priprema mleka

Prvo, 1 litar mleka se razblaži sa 10 litara vode. Ovako pripremljen preparat mora se odmah upotrebiti. Ako se koristi pasterizovano mleko, količina vode se može smanjiti na najmanje 5 litara. Umesto mleka može se koristiti jogurt ili kefir. 1 litar jogurta se razblaži sa 10 litara vode. Može se koristiti i surutka.

Priprema sode bikarbone

U 2 litra vode dodajte 2 kašike sode bikarbone, nekoliko kapi biljnog ulja i nekoliko kapi tečnog deterdženta. Priprema luka 500 g luka potopite u 10 litara vode i ostavite da fermentira oko 10 dana. Dužina fermentacije zavisi od temperature.

Nakon što pena nestane, rastvor treba filtrirati i razblažiti vodom, u omjeru 1:10. Mogu se pripremiti i razni drugi preparati, kao npr cimet rastvoren u vodi. Jedna od mera zaštite je sadnja biljaka koje su dobre komšije paradajza i krompira, odnosno onih biljnih vrsta koje ih štite od bolesti kao što su bosiljak, ren i kadifica.
 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI