NAJNOVIJA ISTRAŽIVANJA SU POKAZALA Ukoliko ove namirnice jedete svakog dana, možete oštetiti mozak

Najnovija studija, predstavljena na Međunarodnoj konferenciji Alchajmerove asocijacije 2022. u San Dijegu  pokazala je da ako više od 20% vaših dnevnih kalorija dolazi iz ultra-obrađene hrane , postoji veća verovatnoća da ćete doživeti pad kognitivnih sposobnosti.

U ovoj studiji učestvovalo je 10.000 ljudi. Nakon što su učesnici prošli kroz kognitivno testiranje, istraživači su zaključili da su i muškarci i žene koji su jeli najveće količine prerađene hrane iskusili 28% bržu stopu globalnog kognitivnog pada i 25% bržu stopu pada izvršne funkcije.

Prema CNN- u ,dr Klaudija Suemoto, jedan od autora studije, primetila je da u Brazilu ultra-obrađena hrana čini 25% do 30% kalorija u prosečnoj ishrani. 

- Imamo McDonald's, Burger King i jedemo puno čokolade i belog hleba -  rekala je dr Suemoto.  

Šta je ultra-obrađena hrana?

U poređenju sa prerađenom hranom (hrana koja sadrži šećer, so, ulje ili druge minimalne sastojke za preradu, poput konzervirane tunjevine ili povrća), ultra-prerađena hrana se stvara ekstrakcijom supstanci. 

Prema Harvard Health - u, ove ekstrakcije potiču od masti, skroba, dodatih šećera i hidrogenizovanih masti. Ova hrana takođe verovatno sadrži veštačke boje i arome, stabilizatore ili druge aditive za njihovo očuvanje.

Obično ultra-obrađena hrana stoji na polici, u vidu keksića, kolača ili slanih grickalica. Zamrznuti obroci, bezalkoholna pića, viršle i narezak takođe sadrže dugu listu hemijskih sastojaka.

Brza hrana se takođe smatra ultra-obrađenom, s obzirom na to kako se ova hrana formira korišćenjem aditiva i ekstrahovanih sastojaka.

Kako ultra-prerađena hrana može uticati na zdravlje vašeg mozga?

Ova nedavna studija nije prva koja uspostavlja vezu između ultra-prerađene hrane i kognitivnog pada.

Jedna studija objavljena u "The Journals of Gerontologi" ranije ove godine, zaključuje, da je konzumacija ultra-prerađenog mesa i ulja/namaza, povezana sa kognitivnim padom kod starijih osoba sa dijabetesom tipa 2.

Druga studija objavljena u "Nutrition" otkrila je da ultra-obrađena hrana može negativno uticati na mikrobiotu creva, što može podstaći razvoj neurodegenerativnih bolesti. 

Osim toga, studija takođe napominje da su dijete koje sadrže više masti i jednostavnih ugljenih hidrata povezane sa neuroinflamacijom i smanjenom kognitivnom funkcijom.

Nažalost, mozak nije jedini deo tela na koji utiče ultra-prerađena hrana. 

Studije pokazuju kako visok kalorijski unos ultra-prerađene hrane dovodi do oslabljenog prianjanja/snage mišića i povećanog rizika od kardiovaskularnih i koronarnih bolesti srca, cerebrovaskularne bolesti, dijabetesa tipa 2, što povećava rizik od smrtnosti.

Dok uživate u hrani, potrebno je da se uverite  da ultra-obrađena hrana ne zauzima više od 20% vašeg kalorijskog unosa.

BONUS VIDEO: