Da li su efikasne? Evo kako maske za spavanje utiču na san
Dobro je da znate
Najveći nivo osetljivosti na svetlost javlja se dva sata, pre uobičajenog vremena za spavanje i jedan sat posle buđenja. Dešava se da se tokom vremena iz raznih razloga poremeti cirkadijalni ritam i da osoba ima poteškoća da zaspi. Svetlost tokom noći može poremetiti san, a maske blokiraju prodor svetlosti.
Kvalitetnija REM faza sna
Istraživanja su potvrdila efikasnost maski za spavanje, u studiji iz 2017. učestvovalo je 1.379 osoba koje su boravile u jedinicama intenzivne nege. Kombinacija maske za spavanje i čepova za uši pomogla je pacijentima da se kvalitetnije oporave i imaju bolji san.
Jedno ranije istraživanje potvrdilo da je da su osobe koje su koristile masku za spavanje i čepiće za uši imale kvalitetniju REM fazu sna. Zapaženo je da posle izvesne upotrebe mozak prepoznaje masku za spavanje kao nešto što mu poručuje da je vreme za san.
Smatra se da maske za spavanje utiču na negu kože oko očiju koja je osetljiva i sklonija pojavi bora, a nekada na malo jače bore utiče i položaj tela u toku sna. Veruje se da barijera štiti kožu oko očiju od dodatnog „gužvanja“ tokom noći. Savetuju se svilene maske, koje se preporučuju i osobama koje imaju tendenciju da malo otvore oči tokom spavanja.
Maske za spavanje nemaju neželjene efekte, dok tablete za spavanje nekada mogu izazvati zavisnost, ako se dugo i nekontrolisano koriste. Na tržištu postoji više različitih tipova i oblika maski za spavanje. Nema studija koje bi mogle da potvrde da će maske negativno uticati na kožu oko očiju. Ukoliko su maske za spavanje naš izbor preporuka je da one budu čiste kako ne bi došlo do iritacije kože ili pojave akni.
Alternativa maskama za spavanje
Umesto maski za spavanje dobra alternativa su i lagani čisti peškiri ili majice koje možemo staviti preko očiju, ako imamo problema da utonemo u san. Dodatna alternativa je zamračena soba, sa što manje plave svetlosti koju emituju elektronski uređaji.
Postoje i drugi načini na koji možemo da poboljšamo kvalitet sna. Preporuka je da se odlazi na spavanje uvek u isto vreme, potrebno je ograničiti unos kofeina, obimnih obroka i alkohola pre spavanja. Redovna fizička aktivnost dobar je način da obezbedimo kvalitetan san.
Ukoliko ni jedna od ovih mera ne pomogne savet je da se obratimo stručnjaku. Neredovan i nekvalitetan san može narušiti i fizičko i psihičko zdravlje, takođe ako se osećate umorno i posle 7 do 8 sati sna potrebno je potražiti stručnu pomoć.