Telo vas upozorava: Sigurni znaci da ste pod stresom

„U životu sam imao puno briga, od kojih se većina nikada nije dogodila“ pisao je književnik Mark Tven. Međutim, ako vam te brige počnu da isisavaju životnu energiju, možete pokušati da stanete na „rep stresu“, tako što ćete na vreme uočiti njegove prve znake.

Promene u apetitu

Premalo hrane ili stalo posezanje za još jednim parčetom omiljene pice. Stručnjaci upozoravaju da uvek kada pojedete kesicu čipsa zato što ste nervozni, počinje da raste nivo stresa. Mnogi ljudi osećaju da to što čine nije u redu, pa im posle još jedne porcije grickalica bude samo lošije.

Nervoza

Svako vam lako „stane na žulj“, razmislite da li se iza ovog problema krije vaš „kratak fitilj“ koji je potpalio stres. Psihijatri upozoravaju da je ovo jedan od prvih znakova stresa. Može doći i do naglih promena raspoloženja, od velikog oduševljenja do skoro preko noći apsolutne nezainteresovanosti za nešto, piše Health.

Problemi sa srcem

Svaki doktor će vam reći da je jedan od moćnih okidača za visok krvni pritisak stres. On povišuje i nivo masnoća u krvi i čini srce sve ranjivijim.

Suzan Albers, psihijatar tvrdi da u nekim situacijama kada je stres posebno jak, ljudi čak misle da imaju srčani udar. Ovo je samo jedan od razloga zašto je bitno da držite pod kontrolom stres i da ga svedete na najmanju moguću meru.

Prema podacima srpskih kardiologa, skoro 40 odsto pacijenata potraži hitnu pomoć, zbog psihosomatskih uticaja. Simptomi su ubrzan srčani rad, preskakanje srca, osećaj stezanja u grudima, skok krvnog pritiska, problemi sa varenjem, pojava zatvora i dijareje. Ovi simptomi su uočeni i kod anksioznih i depresivnih osoba i onih koji pate od neopravdanih strahova i napada panike.

Mučnina

Stres utiče snažno na kardiovaskularni sistem, ali i na stomak. Mučnina je jedan od najčešćih simptoma. Uobičajene posledice stresa, kada je u pitanju sistem za varenje, su i grčevi i problemi s probavom.

Dijareja i opstipacija

Ukoliko pod stresom unosite previše hrane, neminovno je da ćete opteretiti creva, koja u takvim situacijama nekada rade ubrzano ili usporeno. Na osnovu podataka Američkog instituta za stres povišeni nivo nekih hormona imaju snažan uticaj na ovaj proces. Kada je organizam pod stresom, krv jače pumpa u vitalne organe kao što su srce, mozak, pluća. Najčešće gastrointestinalno oboljenje u kliničkoj praksi je sindrom iritabilnog kolona ili ‘nervozna creva’. Smatra se da je stresan način života okidač za ovu bolest koja se ispoljava bolom u stomaku i poremećajem stolice, kojima se ne može naći organski uzrok.

Poteškoće sa spavanjem

Posle napornog i veoma stresnog dana mnogima je veoma teško da se opuste i spavaju. Ova situacija nekada rezultira hroničnim umorom, koji je česta posledica stresa. Stručnjaci upozoravaju da je mozgu neophodan san kako bi se regenerisao. Nekvalitetan san može usloviti smanjen nivo koncentracije, dovesti do grešaka koje mogu povećati nivo stresa. Psiholozi savetuju da pokušate da se budite svakog dana u isto vreme. Ukoliko dremate popodne ili idete na spavanje kasnije nego inače, možete narušiti unutrašnji sat i poremetiti normalan ritam sna.

Kosa vam sedi

Nije samo mit, u mnogo slučajeva brige mogu da oboje kosu u sedo. Na duge staze hronični stres slama i utiče na sve delove tela. Neka najnovija istraživanja tvrde da stres utiče na ćelije, koje regulišu pigmente kose i tako čini kosu sedom.

Tenziona glavobolja

Tenziona glavobolja je najčešći tip glavobolje. Bol se uglavnom javlja u vidu konstantnog pritiska ili stezanja najčešće zahvata čitavu glavu, može početi od vrata ili od čela. Mnogi opisuju ovo stanje kao da na glavi imaju kapu ili traku koja ih jako steže. Stres, nedostatak sna i preskakanje obroka česti su uzroci ove glavobolje.

Akne

Kao što se zadovoljstvo ispoljava na licu, pa kažemo za nekog da sija, tako i brige često izazivaju nedaće s kožom u vidu akni. Poznato je da hormoni utiču na pojavu akni, ne samo u mlađim godinama, već nekada i u četvrtoj deceniji života.