Napad panike i anksioznosti nisu isto: Evo u čemu je razlika

Američki Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje (DSM-5) ne pominje napade anksioznosti, ali definiše anksioznost kao karakteristiku brojnih uobičajenih psihijatrijskih poremećaja.

Napadi panike se javljaju iznenada i uključuju intenzivan i često neobuzdan strah. Oni su praćeni veoma teškim fizičkim simptomima, kao što su ubrzani rad srca, kratak dah ili mučnina.

Najnovije izdanje Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje (DSM-5) prepoznaje napade panike i kategoriše ih kao neočekivane ili očekivane.

Neočekivani napadi panike se javljaju bez očiglednog uzroka.

Očekivani napadi panike su izazvani spoljnim stresorima, kao što su fobije.

Napadi panike mogu se desiti svakome, ali više njih može biti znak paničnog poremećaja.

Simptomi anksioznosti uključuju: zabrinutost, paniku, strah. Anksioznost je obično povezana sa iščekivanjem stresne situacije, iskustva ili događaj i dolazi postepeno.

Nedostatak dijagnostičkog prepoznavanja napada anksioznosti znači da su znaci i simptomi otvoreni za tumačenje i da se razlikuju od osobe do osobe.

Zapravo, osoba može opisati da ima „napad anksioznosti“ i da ima simptome koje druga osoba nikada nije iskusila uprkos tome što je naznačila da je i ona imala „napad anksioznosti“.

Simptomi napada panike i anksioznosti mogu se osećati na sličan način i dele mnogo emocionalnih i fizičkih simptoma. Možete doživeti i anksioznost i napad panike u isto vreme.

Na primer, možete iskusiti anksioznost dok brinete o potencijalno stresnoj situaciji, kao što je važna prezentacija na poslu, a kada dođe do problematične situacije, anksioznost može kulminirati napadom panike.

Možda je teško znati da li je ono što doživljavate anksioznost ili napad panike, ali imajte na umu sledeće:

• Anksioznost je obično povezana sa nečim što se doživljava kao stresno ili preteće. Napadi panike nisu uvek izazvani stresom. Najčešće se javljaju iz vedra neba.
• Anksioznost može biti blaga, umerena ili teška. Na primer, anksioznost se možda dešava u pozadini vašeg uma dok obavljate svoje svakodnevne aktivnosti.
• Napadi panike, s druge strane, uglavnom uključuju teške, ometajuće simptome. Tokom napada panike, telo se automatski bori i beži do takve situacije.
• Fizički simptomi su često intenzivniji od simptoma anksioznosti. Dok se anksioznost može postepeno razvijati, napadi panike obično se javljaju naglo. Oni obično izazivaju brige ili strahove u vezi sa novim napadom. Ovo može uticati na vaše ponašanje, navodeći vas da izbegavate mesta, ili situacije za koje mislite da biste mogli da dobijete napad panike.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI